Буњевци обележили свој национални празник, Дан Велике народне скупштине

Тог дана 1918. године међу 757 делегата који су у новосадском хотелу „Гранд” одлучивали о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији било је 84 посланика Буњеваца.  

– Вечерас обележавамо 101. годину од Велике народне скупштине и пишемо прве странице другог века тог великог догађаја – рекла је на свечаности председница Националног савета буњевачке националне мањине др Сузана Остојић Kujunyić. – Тад смо изабрали излазак из Аустроугарске и грађење Краљевине Срба, Словенаца и Хрвата. Хтели смо свој национални напредак, али и напредак осталих народа уз нас. Изабрали смо велику породицу словенских народа, у којој ћемо бити грана великог стабла. Изабрали смо, али то нисмо и добили.

Она је навела да су Буњевци дали велике жртве у Великом рату, затим је уследило Тријанонски мировни споразум, повучене су нове границе у југоисточној Европи и велики број Буњеваца је остао да живи изван границе Краљевине Србије, у Мађарској. Уследио је и Други светски рат, нови губици, а по ослобођењу и Декрет по којем Буњевци нису моги да се изјасне као Буњевци.

– Дуге деценије тишине и друштвене неправде трајале су све до 2003. године, кад је основан први буњевачки национални савет – истакла је Сузана Kujunyić Остојић. – Све се покреће као поток у пролеће, излазе „Буњевачке новине”, ничу бројна буњевачка удружења, емисије на телевизији и радију. Креће буњевачки говор у школама, а после десет година рада, говор постаје језик. Давне 1918. године у суботичкој гимназији буњевачки се учио као матерњи језик, а прође целих 100 година док опет није уведеа. Али, опстали смо у тим условима и данас. Корак по корак, остварујемо данас снове наших буњевачких великана: бискупа Ивана Антуновића, Блашка Рајића, Паје Kujunyića и многих других.

Буњевци су ове просторе населили пре 330 година. Први председник Националног савета буњевачке националне мањине, сада његов потпредседник Никола Бабић, раније је рекао за „Дневник” да од тада до данас траје борба Буњеваца за очување националног идентитете. Бабић је навео да су, по попису становништва у Хазбуршкој монархији 1715. године, Срби и Буњевци у Бачкој чинили 97 одсто становништва, пет година касније у Бачкој се 76.000 људи изјаснило да говори српским језиком, исто толико буњевачким. 5.019 мађарским, а 750 немачким. Век касније, Срба, Буњеваца, и Шокаца је било у Бачкој 170.000, Мађара 120.000, а Немаца 91.000.

Упорност и неодустајање од циља

– Протекла је 101. година од када су те давне 1918. године тадашњи ђаци суботичке Гимназије имали прилику да први пут уче буњевачки с правописом као свој матерњи језик. Требало је да прође сто година да бисмо поново добили то право да се буњевачки коначно учи у гимназијама. Дакле, то је један круг који само показује нашу упорност, неодустајање од онога  што нам је циљ – нагласила је Сузана Кујунџић Остојић.

Између 1918. и 1946. године Буњевци су имали 22 установе, међутим, ниједна није дуго опстала. Од тих установа најзначајнија је била Буњевачка просветна матица, која је основана 1924. и живела до 1938. године. Пре тога, у Чонопљу је 1920. основано Буњевачко касино, које је постојало до 1946. у Сомбору је 1921. формирано Буњевачко коло, које је престало да ради 1945 

Међу буњевачким првацима најзначајнија личност је био поп Блашко Рајић из Суботице. Он је на Великој народној скупштини одржао ватрени говор којим је допринео да се Буњевци и сви други делегати определе за концепт директног присаједињења Краљевини Србији, а не преко Загреба, односно да се Банат, Бачка и Барања прво уједине с Карљевином СХС, а потом са Србијом. Такав став су имале демократе, а и сам Рајић је добио такве инструкције у Загребу.

Рајић је, међутим, на Великој народној скупштини поступио другачије: својим говором подржао је концепт радикала окупљених око Јаше Томића „Да ми прво обучемо српску кошуљу па тек онда југословенски капут.” 

После говора Блашка Рајића иза тог концепта је стало свих 757 делегата Велике народне скупштине.       

Е. Марјанов

Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине” реализује „Дневник” уз подршку  Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.