Уговор о стипендирању 19 студената ромске националности

Стипендирање је омогућила Канцеларија за инклузију Рома која је обезбедила годишње стипендије у износу од 6.000 динара на месечном нивоу.

- Од бројних активности које сведоче о потреби друштва да мањинске заједнице и оне које су, бар тако изгледа, на маргини друштва, интегришемо у систем образовања, ово је једна од лепших акција - рекао је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић. - Висока школа струковних студија за васпитаче у Вршцу показује да је пут до пуне афирмације ромске заједнице не само да имају своје политичке представнике, него да имају своје представнике у систему образовања и васпитања. Када једна заједница креира амбијент у коме је образовање приоритет, упустила се у најозбиљнији пројекат афирмације и изградњу будућности за ту заједницу. Ово је светионик за породице и децу која потичу из ромске заједнице. Можемо да креирамо вештачке амбијенте у којима је позив да се школујете нешто што је вредносна порука, али када то ураде представници ромске заједнице, онда је то најбољи пут да имамо што већи број ученика и оних који ће представљати стуб, не само унутар своје ромске заједнице, већ укупног нашег српског друштва.

Стипендирање ромских студената један је од начина како да се изађе из озбиљне кризе коју ромска заједница осећа, поручио је директор Канцеларије за инклузију Рома Милош Николић.

- Ово је велики искорак за нас, да нам што више младих образованих Рома и Ромкиња у будућности долазе, а битно је за заједницу и њен напредак - додао је Николић. - Канцеларија је направила споразум о сарадњи с три образовне институције које се баве децом, а налазе се у Суботици, Кикинди и Сомбору. Очекујем да после завршетка студија наши млади добију и адекватно запослење, што предсатвља целокупну инклузију, тако да могу да вам кажем да ћемо у јануару у Суботици запослити три наша васпитача.

На годишњем нивоу у Вршцу до четири особе дипломирају за васпитача. А љубав према том позиву највећи је разлог, али и покретач, тим младим људима да истрају и пронађу своје радно место.

Потписивање уговора о стипендирању један је од најважнијих сегмената, јер се на тај начин ствара ромска интелектуална елита.

- Висока школа у Вршцу је нама као ромској националној заједници важна због две ствари: неговање матерњег језика и то што ће ови студенти добити посао у својој бранши и припремити будуће предшколце за успешан полазак у школу - истакла је покрајинска посланица Јелена Јовановић, додајући да Покрајинска влада помаже Ромима и Ромкињама и у области цивилног сектора, односно и када је реч о очувању културе, али и (само)запошљавања.

- Стипендија може много да нам помогне јер увек имамо неке трошкове током студирања - рекла је Жаклина Николић из Бачког Градишта, студенткиња прве године, која би волела у свом селу и да се запосли након дипломирања. - Значи ми што имам могућност да студирам јер се код нас у кући често користи матерњи језик и желим да пренесем на млађе генерације стечено знање, али и да их подстакнем да се упознају с тиме да могу да студирају и која су њихова права.

Новосађанка Жељка Николић такође је студенткиња прве године и повратна карта до Вршца је кошта 1.500 динара, те ће јој стипендија покрити бар те трошкове.

- Напорно је што морам да идем тамо, али преспавам код колегинице како бих постигла сва предавања - објашњава Жељка. - Постоје вртићи на Телепу и Адицама где је 60 одсто ромске деце. Када сам чула да их називају ромским забавиштима, то ме је дотакло и постало циљ и мотивација. Због тога сам се одлучила да ово упишем само два месеца пред упис. Недавно сам отишла и на праксу и видела да је то-то.

Милош Тоскић из Беле Паланке и након три године студирања још не зна где би волео да се запосли, али засигурно ће тражити посао у струци. Ово му није први пут да је стипендиста, а новац који буде добијао биће му довољан да покрије рачуне за студентски дом.

- Ова стипендија ми значи да бих што мање зависила од родитеља - каже студенткиња прве године Валентина Николић из Иланџе, будући да током студија живи у Вршцу.

Л. Радловачки

Фото: Р. Хаџић