Стрип о Косову најпопуларнији у Француској уз подршку Арно Гујона

У Француској је, уз подршку Гујонове хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, објављен стрип „Добро дошли на Косово“, који из другог, мање пристрасног угла приказује дешавања у јужној српској покрајини.

На изради стрипа учествовала је интернационална група људи чији је циљ да се дело штампа и на другим језицима, како би што више људи било упознато са ситуацијом на Косову и Метохији.

О томе како се дошло на идеју о изради стрипа и о његовој важности за ширење свести о ситуацији на КиМ, разговарали смо са његовим аутором, Французом српског порекла, Николом Мирковићем.

Зашто баш стрип

„Са Арноом већ скоро двадесет година радим на Косову, како бих помогао Србима и сиромашним људима који живе тамо. Већ сам написао једну књигу о Косову. Оно што је проблем је то што не постоји много књига, романа ни филмова где су Срби приказани као нормални људи. Срби су у 90 одсто америчких филмова приказани као негативци. Тако смо дошли на идеју да форму стрипа искористимо како бисмо дали другу верзију онога што се догађало и што се догађа на Косову и Метохији. Овај стрип нема политички циљ, већ само информативни, и желели смо да на овај ’уметнички начин‘ прикажемо ситуацију на Косову“, истиче Мирковић.

Радња прати младића Димитрија, који је у младости побегао са Косова, а у марту 2004. године враћа се да би присуствовао сахрани свог оца, са којим није био у добрим односима. Током путовања возом среће старца Милана, који са осећајем југоносталгије говори о ратовима на просторима бивше СФРЈ.

Кроз сваку причу Димитрије се сећа свог детињства и времена проведеног са најбољим пријатељем Албанцем. Након што је стигао у Косовску Митровицу, нашао се усред нереда, окружен ватром и крвљу. Стидљив и уплашен, морао је да скупи храброст да пређе у део града јужно од Ибра…

У стрипу је илустровано и паљење српских цркава, што је, по мишљењу нашег саговорника, важно, да би се француској јавности приказало оно што многи у Француској не знају.

Важност дела за промену перцепције о Косову

„Двадесет година касније видимо да ситуација на Косову није боља. Америка и НАТО су говорили да ће доћи до мира. Да Албанци, Срби и Роми могу да живе заједно без проблема, да ће бити демократије и да ће бити мира. Али то није испуњено и још нема решења. Стога морамо да наставимо да говоримо о томе шта се догађало деведесетих година, о томе да Срби на Косову и даље живе у страху и сиромаштву, и да се надамо да ћемо тако помоћи решењу ситуације на Косову и побољшању услова живота за Србе“, објашњава саговорник Спутњика.ћ

Спутњик