Немамо инфекције, зато бујају алергије?

Све више људи има проблеме са алергијама, и то није само тренд у Србији већ и у свету.

Процењује се да ће у Европи до 2050. године, практично половина становништва имати неки облик алергије“ , рекао је, гостујући у Јурањем програму, доктор Жикица Јовичић, алерголог из Клиничког центра Србије.

Тренутно око 150 милиона Европљана пати од разних алергија, а од тога сто милиона има алергијски ринитис.

Постоје различите теорије о томе зашто расте број људи који пате од алергија.

„Још је на снази, мада на климавим ногама, теорија хигијене. Нашем телу и мозгу су потребне неке бактерије да би се правилно развијали, а када их ми избацимо из окружења, предност је да немамо инфективне болести али изгледа да су алергије нуспојава. С друге стране, разни загађивачи су појачивачи, односно нешто што наш организам усмерава према алергијама“, објаснио је доктор Јовичић.

Осим алергогених биљака као што су бреза и липа и траве и коровске биљке попут амброзије, ту је и алергија на храну.

Процењује се да је више од 40 одсто људи осетљиво на одређене састојке у храни.

„Ту су додаци храни, адитиви, значи хемијске супстанце, којих је око 5.000, и ту пацијентима препоручујемо исхрану без конзерванаса. Нека храна као што су риба, плодови мора и неки сиреви, орашасти плодови... чешће изазивају алергију“, изјавио је др Јовичић и додао да алергију, код неких људи, може изазвати и употреба лекова.

Ипак, данас је мање алергија на супстанце у лековима са развојем фармацеутски метода.

Када је реч о алергији на одећу, где некада узрок алергија може бити боја која се користи у текстилној индустрији, потребно је појединачно тестирање. Иначе, тестирање се врши кожним пробама али и анализама крви.

У лечењу алергија, постоји неколико „стубова“. Метода избегавања је тешко примењива у савременом друштву. Потребно је разумевање околине, а практично, одржавање травњака и избегавање узгоја биљака које су алергени. Здрав начин живота је општа препорука.