Степановићево: Партерно уређење центра за век постојања

Улице су махом биле празне јер су током преподнева углавном сви били на свакодневним пословима, у граду, на њиви, у кући или дворишту. Рекоше нам у том месту да је, када је о запослености реч, обично расподела таква да једно од супружника ради у пољопривреди, а да је друго запослено у граду. Тиме је створена одређена сигурност новчаног прилива, а истовремено могућност да се обрадом земље додатно обезбеди квалитетнији живот. Степановићево је лепо место, а наш лист је у више наврата писао о томе да су га основали и подигли солунски добровољци. Споменик у центру, њима у част, потпуно је уређен, чиме је сеоски трг с паркићем добио лепши изглед.

– Догодине ћемо обележити век од доласка на ове просторе – казао је потпредседник месне заједнице Влада Самарџић. – Зато се надамо и партерном уређењу центра. Ове године реконструисан је и проширен коловоз у делу Улице солунских добровољаца, а верујемо у испуњење обећања да ће до краја године комплетна улица бити завршена, баш као и уређење Улице Баће Кесића. Један од пројеката је и пут Степановићево – Бачки Петровац и везивање за оближњи ауто-пут, чиме би, верујемо привукли инвеститоре. Сада је раздаљина између Бачког Петровца и Степановићева 22 километра, а по постојећем пројекту, који код комшија постоји, износила би само девет.

Самарџић се осврнуо на статистику и перспективу, како каже у том месту годишње умре 35 до 40 мештана, а роди се између десет и 15 деце. Уз то, вели доста младих тежи да из села оде у град или у другу државу у потрази за бољим животом, онда је јасно да ситуација није сјајна. Ипак, има и оних који верују да перспективу могу обезбедити и овде.

Споменуо је Самарџић преминуле, а када је сеоско гробље у питању, дошло је до значајних промена.

– Од ове године послове сахрањивања и одржавања месног гробља преузело је ЈКП „Лисје” – вели потпредседник МЗ. – Било је испочетка великог отпора међу мештанима. Одржали смо три збора грађана да бисмо се на крају ипак сложили о најбитнијим ставкама. Тако је и утврђено да цена за укоп и одржавање хумке износи 12.000 динара. Иако је било незадовољства међу мештанима, временом се показало да је ЈКП „Лисје” добар домаћин, а да не остане само на речима хвале, у прилог и обећање предузећа да ће инвестирати у нове стазе на гробљу, паркинг и каталог старих споменика.

Пређосмо убрзо и на веселије теме – децу. Настава се одвијала у оближњој Основној школи „Алекса Шантић”, а предшколци су боравили у вртићу крај фудбалског терена, на којем смо затекли учитељицу Љиљу Жутић и њених 20 ученика другог разреда како весело трчкарају по травњаку. И док су дечаци јурили за лоптом, девојчице су плеле венчиће од цвета маслачка. Један је украсио и учитељицину фризуру.

– Пуних 38 година посветила сам раду у просвети, од чега 33 с основцима у Степановићеву – каже 59-годишња учитељица. – Обожавам децу, а свака генерација коју сам извела драга ми је на свој начин. Упркос годинама, трудим се да се сваке године едукујем, а још више уживам у томе да ученике научим нечему новом и тако ће бити док не одем у пензију. Чула сам да ће следеће године у 1. разред основне школе поћи само четири ђака. Но, шта да се ради, јасно је да с тако малим бројем ученика нећемо моћи да формирамо самостално одељење. Растужи ме такво сазнање, али не губимо наду да ће нам се можда и доселити неко ново дете.      

Од активних друштава и клубова у месту, осим фудбалског клуба „Омладинац”, Самарџић је апострофирао Културно-уметничко друштво „Степино коло”, с председником Младеном Зељковићем на челу. Затим,  Ловачко друштво „Степановићево”, чији је председник Млађан Бига и Џудо клуб „Омладинац” који води Ненад Симић.

        С. Савић

Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.