Три и по године за оптуженог у случају преваре голмана Стојковића?

У завршној речи, изнетој на јучерашњем рочишту, Тужилаштво је предложило за Јанковића казну од три и по године затвора и новчану од пет милиона динара, сматрајући, како је наведено, да докази „потврђују” оптужбе које га терете за кривична дела криминалног удруживања и преваре. 

Одбрана је, с друге стране, затражила ослобађајућу пресуду, истичући да оптужба није пружила ниједан доказ за своје наводе.

После три године трајња кривичног процеса, Јанковић је остао сам на оптуженичкој клупи, пошто су оптужени Владимир Ђурковић и фудбалски mеnayеr Мирослав Стефановић раније током процеса с Тужилаштвом закључили споразуме о признању кривице, по којима је већ пресуђено – Ђурковићу 19 месеци затвора, а Стефановићу година кућног затвора.

Урош Јанковић одбацује све оптужбе и тврди да нема никакве везе са  случајевима продаје нерегуларних парцела Стојковићу.  

Заступник оптужнице, заменик тужиоца Жељко Јочић навео је у завршној речи да Тужилаштво остаје при оптужбама, и да сматра да је „током доказног поступка утврђено да је Јанковић починио кривична дела” за која му се суди „на начин како му је отужницом стављено на терет”.  

– То што је у сведочењу пред судом Владимир Стојковић рекао да је, после две године размишљања, закључио да Јанковић нема везе с преваром, не значи да неће опет после две године размишљања заључити да Јанковић има везе – казао је тужилац, и додао да је реално очекивати да Стојковић поново промени мишљење.

На главном претресу одржаном у јуну, Стојковић је, сведочећи у својству оштећеног, рекао да „после две године размишљања мисли да га није преварио Јанковић и да он нема везе с проблематичним плацевима, већ да је за све крив Владимир Ђурковић, који се представљао као адвокат, посвађао њега и Уроша и водио све у вези с парцелама, сву документацију”.

Стојковић је навео да се од тренутка кад је пријавио превару много тога издешавало и да је, размишљајући о свему, схватио да се огрешио о Уроша Јанковића, да је тада у неким стварима пренаглио јер је био увређен и повређен због оног што му се десило. 

– Код кривичног дела преваре морамо да водимо рачуна о објективним оценама и да се води рачуна о доказима, који су супротни Стојковићевим субјективним осећањима – навео је тужилац у завршној речи.

По мишљењу које је изнео заступник оптужбе, Стојковићево сведочење пред судом „заслужује детаљну анализу” и „контардикторно је исказу из истраге у којем је био изричит”.

Бранилац Уроша Јанковића, адвокат Драган Палибрк истакао је да су „оптужбе против Јанковића најобичнија конструкција, без иједног доказа”, те да је у неверици да „тужилац после исказа Владимира Стојковића на суђењу није одустао од кривичног гоњења Јанковића него тражи три и по године”. 

– Фасцинантно је кад тужилац каже да је небитан субјективни осећај оштећеног лица које је доведено у заблуду – казао је адвокат Палибрк. – Владимир Стојковић је рекао да је након што је „вратио филм”, увидео да све има везе само с Ђурковићем. Нисам видео конфузнији исказ од оног који је у истрази дао Владимир Стојковић. Био је видно љут због губитка новца, и да је случајно мене видео тог дана, вероватно бих му тада и ја био крив.и

Он је додао да „чињеница да је тужилац дуже од сата читао завршну реч говори о томе колико је несигуран у своје оптужбе”.     

Случај је откривен у новембру 2016. године, а Специјално тужилаштво је крајем 2017. подигло оптужницу против Уроша Јанковића, Мирослава Стефановића и Владимира Ђурковића. 

Тужилаштво је у оптужници изнело сумње да су тројица окривљених током 2015. и 2016. године, „користећи фалсификовану документацију, продали фудбалеру Владимиру Стојковићу више спорних плацева у Макишком пољу, с тим што су три била регуларна, а да су prеthodno убедили оштећеног да су плацеви у власништву физичких лица и да ће у неком будућем периоду земљиште у том делу Београда бити атрактивно за улагање и изградњу”.                                                                                 

Ј. Јаковљевић