Дан примирја у Првом светском рату

Примирје у Првом светском рату је потписано на данашњи дан 1918. године у шуми код француског града Компјења, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и било је на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница.

Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.

Број жртава у Првом светском рату, према историјским подацима, премашио је 15 милиона људи, од којих је око девет милиона војних жртава, док је 22 милиона рањених.

Церемонија код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату почиње у 11 часова, када је 1918. године примирје ступило на снагу.

Присуствоваће високи представници Војске Србије, Града Београда, као и дипломатски и војни изасланици више земаља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиће у име Владе Србије централну државну церемонију полагања венаца и одавања почасти.

"Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године", саопштило је Министарство.

У Србији је овај празник први пут званично обележен 2012. године.

Централна државна церемонија код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату чин је одавања почасти свим припадницима оружаних снага и цивилима, невино настрадалим током Првог светског рата. Она се сврстава у ред најзначајнијих церемонија које се тога дана у исто време, у свим главним градовима државама-победницама у Првом светском рату, одржава у част годишњице великог историјског догађаја.

Република Србија се с поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918).

Наталијина рамонда – цвет који се носи као званичан симбол примирја – говори о српском народу, искушењима која је прошао током и после Првог светског рата и о васкрснућу Србије.

Крајем 19. века у околини Ниша тај цвет је приметио дворски лекар Обреновића, Сава Петровић. Рамонда њему дугује откриће, а краљици Наталији Обреновић име – инспирисано њеном лепотом.

Наталијина рамонда је биљка вишеструке симболике за српски народ. Та заштићена врста позната је и као цвет феникс и говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао у Великом рату.  

Биолози кажу да је Наталијина рамонда преживела ледено доба и данас насељава подручје централног Балкана.

Можемо се наћи у северној Грчкој, Македонији, деловима Србије. Има је и у Ботаничкој башти у Београду, а најлепша је у пролеће, када цвета.

То је биљка која има запањујућу способност да васкрсава након што је потпуно осушена.

Довољна је једна кап воде да оживи. Зато је зову и цвет феникс.

Наводно је 1928. ботаничар Павел Черњавски случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио узорак осушене Наталијине рамонде и она је након тога оживела.  

По угледу на руску георгијевску ленту и британску булку – "попи", и Рамонда носи симболику победе. 

Ова биљка је ендемска врста са Кајмакчалана, где се одиграла једна од најважнијих битака у Првом светском рату, када је српска војска 1916. године однела важну победу.

Наталијина рамонда се налази на списку ретких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна реткост.

Станиште јој је у пукотинама кречњачких стена на надморској висини од 350 до 2.150 метара, на на Сувој планини, у Сићевачкој клисури.