У Мраморку три дома за старе и по једно школско одељење у генерацији

Имала је тада по три одељења у свакој генерацији, а данас има укупно 160 ђака, па цела генерација стане у по једно одељење од првог до осмог разреда. Ове године у први разред уписана су 22 ђака.

- Некад смо били једно од јачих села, али одлив младих ка граду узима данак - каже одборник  Скупштине општине Ковин и становник Мраморка Јовица Доловачки.

По последњем попису 2011. у селу на рубу Делиблатске пешчаре, које заузима  површину од 7.000 хектара, живело је 2.860 становника. Од села до шуме је три километра, док до Ковина треба прећи 21, а до Панчева и 30 километара. У савету који управља селом је 11 чланова. Како истиче Доловачки, сарадња са локалном самоуправом је одлична и проблеми који се уоче, одмах се и решавају. Тако је Мраморак насеље које је ове године повукло највише новца из општинског buyеta Ковина.

Највећа инвестиција у селу је седам милиона динара вредна реконструкција крова на згради из 70-их година, у којој је седиште Месне заједнице и Дом културе. Кров је био у изузетно лошем стању и прокишњавао је. Око  700.000 динара уложено је и у надстрешницу. Ове године милион динара дато је за уређење сале за венчања, такође, купљени су нови столови за салу за састанке Савета МЗ, набраја Јовица.

У уређење надалеко познатог извора воде уложена су два милиона динара. За уређење терена  ФК „Пролетер” Мраморак уложено је 1,9 милиона динара, за уређење сеоске депоније на летњем путу ка Баваништу издвојено је 1,2 милиона динара, док је 600.000 динара намењено за предстојеће уређење парка у центру села. У склопу тог пројекта биће уређено и дечије игралиште. Сеоска амбуланта је лепо сређена, има и стоматолога.

- Асфалтирање сеоских улица у дужини од 1,5 километара коштало је 13,5 милиона динара. Када се зброје све инвестиције више од 30 милиона динара је уложено у уређење села. Месна заједница Мраморак је на првом месту у нашој општини када је реч о добитку средстава од локалне самоуправе – каже Јовица Доловачки.

Село су изградили Немци, те га одликују и праве улице под углом од 90 степени. После рата овде су досељени људи највише из околине Нове Вароши, па из Прибоја, Пријепоља, Бистрице.

- Мраморак је вишенационална средина у којој су данас већински део становништва Срби, али живе и Мађари, Румуни, Муслимани. Трећа улица која се налази паралелно од Главне назива се Муслиманска и тако су се колонизацијом људи насељавали и улице добијале имена - каже Доловачки. -Данас у тој улици живе све нације и измешано је становништво, никад нисмо имали ниједан проблем по том питању. То су људи који су одрасли заједно, кућа до куће. Био је један староседелчки део, где су биле само немачке куће, али данас више није такав случај, у .тим кућама су данас Румуни, Мађари.

Највећи недостатак села је канализација. Канали поред кућа, за одвођење атмосферских вода, остали су још од Немаца. Неки мештани су затрпали канале, па је Месна заједница донела одлуку да до следеће године свако мора да очисти испод своје ћуприје и да има канал, како се не би понављале поплаве којих је било након великих падавина.

Проблем је и депонија, са које је украдена жичана ограда.

- Велики лоповлук имали смо и кад су пољопривредни производи у питању, али смо на састанку Удружења пољопривредних произвођача „Клас” Мраморак одлучили да унајмимо агенцију за чување поља. Пољочувари су два пута ухватили лопове у покушају и од тада више немамо проблема са крађама- каже Јовица Доловачки.

Данас мали број људи који заврше школе се врати, има старачких домаћинстава, али и напуштених кућа, јер су власници углавном отишли за Београд и Панчево. У Удружењу пензионера је практично, сваки четврти становник села.

- Почела је да ради и установа која се бави кувањем хране и снабдевањем, а имамо и три старачка дома у нашем селу и два домаћинства која кувају за самце - каже Јовица. - У  домове долазе и људи из Београда, Панчева, јер је добра медицинска услуга и домаћинско пословање власника који воде те домове.

- Наше село је лепо и не би га дао ни за једно друго. Живео сам годину дана у Панчеву, радио ЈКП „Водовод”, све распродао и стоку, али нисам издржао, препустио сам посао млађима и вратио се у свој Мраморак- каже Јовица Доловачки.

М. Стакић