U Mramorku tri doma za stare i po jedno školsko odeljenje u generaciji

Imala je tada po tri odeljenja u svakoj generaciji, a danas ima ukupno 160 đaka, pa cela generacija stane u po jedno odeljenje od prvog do osmog razreda. Ove godine u prvi razred upisana su 22 đaka.

- Nekad smo bili jedno od jačih sela, ali odliv mladih ka gradu uzima danak - kaže odbornik  Skupštine opštine Kovin i stanovnik Mramorka Jovica Dolovački.

Po poslednjem popisu 2011. u selu na rubu Deliblatske peščare, koje zauzima  površinu od 7.000 hektara, živelo je 2.860 stanovnika. Od sela do šume je tri kilometra, dok do Kovina treba preći 21, a do Pančeva i 30 kilometara. U savetu koji upravlja selom je 11 članova. Kako ističe Dolovački, saradnja sa lokalnom samoupravom je odlična i problemi koji se uoče, odmah se i rešavaju. Tako je Mramorak naselje koje je ove godine povuklo najviše novca iz opštinskog buyeta Kovina.

Najveća investicija u selu je sedam miliona dinara vredna rekonstrukcija krova na zgradi iz 70-ih godina, u kojoj je sedište Mesne zajednice i Dom kulture. Krov je bio u izuzetno lošem stanju i prokišnjavao je. Oko  700.000 dinara uloženo je i u nadstrešnicu. Ove godine milion dinara dato je za uređenje sale za venčanja, takođe, kupljeni su novi stolovi za salu za sastanke Saveta MZ, nabraja Jovica.

U uređenje nadaleko poznatog izvora vode uložena su dva miliona dinara. Za uređenje terena  FK „Proleter” Mramorak uloženo je 1,9 miliona dinara, za uređenje seoske deponije na letnjem putu ka Bavaništu izdvojeno je 1,2 miliona dinara, dok je 600.000 dinara namenjeno za predstojeće uređenje parka u centru sela. U sklopu tog projekta biće uređeno i dečije igralište. Seoska ambulanta je lepo sređena, ima i stomatologa.

- Asfaltiranje seoskih ulica u dužini od 1,5 kilometara koštalo je 13,5 miliona dinara. Kada se zbroje sve investicije više od 30 miliona dinara je uloženo u uređenje sela. Mesna zajednica Mramorak je na prvom mestu u našoj opštini kada je reč o dobitku sredstava od lokalne samouprave – kaže Jovica Dolovački.

Selo su izgradili Nemci, te ga odlikuju i prave ulice pod uglom od 90 stepeni. Posle rata ovde su doseljeni ljudi najviše iz okoline Nove Varoši, pa iz Priboja, Prijepolja, Bistrice.

- Mramorak je višenacionalna sredina u kojoj su danas većinski deo stanovništva Srbi, ali žive i Mađari, Rumuni, Muslimani. Treća ulica koja se nalazi paralelno od Glavne naziva se Muslimanska i tako su se kolonizacijom ljudi naseljavali i ulice dobijale imena - kaže Dolovački. -Danas u toj ulici žive sve nacije i izmešano je stanovništvo, nikad nismo imali nijedan problem po tom pitanju. To su ljudi koji su odrasli zajedno, kuća do kuće. Bio je jedan starosedelčki deo, gde su bile samo nemačke kuće, ali danas više nije takav slučaj, u .tim kućama su danas Rumuni, Mađari.

Najveći nedostatak sela je kanalizacija. Kanali pored kuća, za odvođenje atmosferskih voda, ostali su još od Nemaca. Neki meštani su zatrpali kanale, pa je Mesna zajednica donela odluku da do sledeće godine svako mora da očisti ispod svoje ćuprije i da ima kanal, kako se ne bi ponavljale poplave kojih je bilo nakon velikih padavina.

Problem je i deponija, sa koje je ukradena žičana ograda.

- Veliki lopovluk imali smo i kad su poljoprivredni proizvodi u pitanju, ali smo na sastanku Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Klas” Mramorak odlučili da unajmimo agenciju za čuvanje polja. Poljočuvari su dva puta uhvatili lopove u pokušaju i od tada više nemamo problema sa krađama- kaže Jovica Dolovački.

Danas mali broj ljudi koji završe škole se vrati, ima staračkih domaćinstava, ali i napuštenih kuća, jer su vlasnici uglavnom otišli za Beograd i Pančevo. U Udruženju penzionera je praktično, svaki četvrti stanovnik sela.

- Počela je da radi i ustanova koja se bavi kuvanjem hrane i snabdevanjem, a imamo i tri staračka doma u našem selu i dva domaćinstva koja kuvaju za samce - kaže Jovica. - U  domove dolaze i ljudi iz Beograda, Pančeva, jer je dobra medicinska usluga i domaćinsko poslovanje vlasnika koji vode te domove.

- Naše selo je lepo i ne bi ga dao ni za jedno drugo. Živeo sam godinu dana u Pančevu, radio JKP „Vodovod”, sve rasprodao i stoku, ali nisam izdržao, prepustio sam posao mlađima i vratio se u svoj Mramorak- kaže Jovica Dolovački.

M. Stakić