Како је Палмерова полуреченица "оживела" модел две Немачке

Палмер је, наиме, у интервјуу за РТВ, до краја "развејао" маглу по питању става САД и прецизирао да за њих независнот Косова нити је упитна, нити је предмет дијалога Београда и Приштине:



"Што се тиче САД, наш поглед је да је заједничко признање идеално решење. Међутим, можда постоје одређене ствари, које су можда једноставније странама да се договоре у овом тренутку и то ће побољшати тренутну ситуацију, али то није на мени да одлучим. Морају они сами да одлуче и да договоре међусобно".



А затим је рекао и следеће:



"Да поновим. Став САД је да видимо обострано признање као идеалну основу за нормализацију. То не значи да је то једино могуће решење за ове разговоре. Сасвим је могуће да Београд и Приштина седну за преговарачки сто и разговарају о изазовима који им предстоје у том односу и да раде на решењу које је прихватљиво за обе стране, које се тиче проблема Београда и Косова и које би могло да не буде до краја међусобно признање, што није идеално, али је боље него што сада имамо".



Једино "не до краја међусобно признање" које, међутим, подразумева државност обе стране јесте - модел две Немачке, иначе, по оцени аналитичара, омиљени план Запада.



Модел "две Немачке" позива се на политички споразум Западне и Источне Немачка, држава насталих након Другог светског рата, у време блоковске поделе света, које се нису међусобно признавале, али су биле чланице Уједињених нација и на том путу се нису међусобно блокирале.



Овај модел појавио се у јавности још 2007, када га је изнео представник ЕУ у посредничкој тројци у преговорима о Косову Волфганг Ишингер, а сада се све чешће чује од западних политичара и стручњака за Западни Балкан.



Последње у низу позивања на тај модел, углавном у медијима, било је уочи састанка у Берлину, који су иницирале Немачка и Француска, крајем априла.



Овај модел, међутим, није никада наишао на претерано одушевљење Београда.



Председник Србије је и синоћ, у интервјуу за РТС, рекао да, иако би модел две Немачке прихватили разни "стручњаци", није сигуран да нам је то најповољније решење - зато што, како каже, неко мора да се бави будућношћу на одговоран нацин.



"Неко мора да разуме шта је најбоље, али ово би било много лакше да се испоручи, него неке друге ствари", приметио је Вучић.



Професор Правног фалуклтета у Београду Бојан Милисављевић сматра да је модел "две Немачке" неприменљив на решавање косовског проблема, јер је то, како каже, био случај суи генерис (једиснтвен) у време Хладног рата.



"Тај модел се односио на случај где су ове творевине, Источна и Западна Немачка, желеле једну државу, а у нашем случају то жели само Србија. Поред тога, оне су једна другу признале, а Србија никада неће признати независност Косова и Метохије", прецизирао је професор у изјави за Танјуг.



Он, иначе, сматра да се ситуација у вези са косовски проблемом постепено мења у нашу корист, јер значајан број држава повлачи признање.



Због тога је, како каже, и дошло до укључивања САД у процес преговора, да би се покушало убрзање стицања независности.



"Докле год је КИМ изван УН, нема заокружене државе. У слуцају две Немачке постојао је заједнички пријем у УН. Све то је неприменљиво на наш случај", нагласио је Милисављевић.



Западна Немачка, која никада није признала Источну Немачку, и Источна Немачка договориле су се 1972. године, након више од две деценије од завршетка рата, да обе, као самосталне државе, постану равноправне чланице УН.



Међутим, Западна Немачка је врло брзо била веома незадовољна када су разне земље почеле да признају Источну Немачку.



У случају две немачке државе реч је, такође, о потпуно историјски и геополитички различитим случајевима.



Споразум о две Немачке је одисао привременошћу, док се исти народ не уједини и обнови јединствену Немачку, што се и догодило 3. октобра 1990. године.