Kako je Palmerova polurečenica "oživela" model dve Nemačke

Palmer je, naime, u intervjuu za RTV, do kraja "razvejao" maglu po pitanju stava SAD i precizirao da za njih nezavisnot Kosova niti je upitna, niti je predmet dijaloga Beograda i Prištine:



"Što se tiče SAD, naš pogled je da je zajedničko priznanje idealno rešenje. Međutim, možda postoje određene stvari, koje su možda jednostavnije stranama da se dogovore u ovom trenutku i to će poboljšati trenutnu situaciju, ali to nije na meni da odlučim. Moraju oni sami da odluče i da dogovore međusobno".



A zatim je rekao i sledeće:



"Da ponovim. Stav SAD je da vidimo obostrano priznanje kao idealnu osnovu za normalizaciju. To ne znači da je to jedino moguće rešenje za ove razgovore. Sasvim je moguće da Beograd i Priština sednu za pregovarački sto i razgovaraju o izazovima koji im predstoje u tom odnosu i da rade na rešenju koje je prihvatljivo za obe strane, koje se tiče problema Beograda i Kosova i koje bi moglo da ne bude do kraja međusobno priznanje, što nije idealno, ali je bolje nego što sada imamo".



Jedino "ne do kraja međusobno priznanje" koje, međutim, podrazumeva državnost obe strane jeste - model dve Nemačke, inače, po oceni analitičara, omiljeni plan Zapada.



Model "dve Nemačke" poziva se na politički sporazum Zapadne i Istočne Nemačka, država nastalih nakon Drugog svetskog rata, u vreme blokovske podele sveta, koje se nisu međusobno priznavale, ali su bile članice Ujedinjenih nacija i na tom putu se nisu međusobno blokirale.



Ovaj model pojavio se u javnosti još 2007, kada ga je izneo predstavnik EU u posredničkoj trojci u pregovorima o Kosovu Volfgang Išinger, a sada se sve češće čuje od zapadnih političara i stručnjaka za Zapadni Balkan.



Poslednje u nizu pozivanja na taj model, uglavnom u medijima, bilo je uoči sastanka u Berlinu, koji su inicirale Nemačka i Francuska, krajem aprila.



Ovaj model, međutim, nije nikada naišao na preterano oduševljenje Beograda.



Predsednik Srbije je i sinoć, u intervjuu za RTS, rekao da, iako bi model dve Nemačke prihvatili razni "stručnjaci", nije siguran da nam je to najpovoljnije rešenje - zato što, kako kaže, neko mora da se bavi budućnošću na odgovoran nacin.



"Neko mora da razume šta je najbolje, ali ovo bi bilo mnogo lakše da se isporuči, nego neke druge stvari", primetio je Vučić.



Profesor Pravnog faluklteta u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je model "dve Nemačke" neprimenljiv na rešavanje kosovskog problema, jer je to, kako kaže, bio slučaj sui generis (jedisntven) u vreme Hladnog rata.



"Taj model se odnosio na slučaj gde su ove tvorevine, Istočna i Zapadna Nemačka, želele jednu državu, a u našem slučaju to želi samo Srbija. Pored toga, one su jedna drugu priznale, a Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije", precizirao je profesor u izjavi za Tanjug.



On, inače, smatra da se situacija u vezi sa kosovski problemom postepeno menja u našu korist, jer značajan broj država povlači priznanje.



Zbog toga je, kako kaže, i došlo do uključivanja SAD u proces pregovora, da bi se pokušalo ubrzanje sticanja nezavisnosti.



"Dokle god je KIM izvan UN, nema zaokružene države. U slucaju dve Nemačke postojao je zajednički prijem u UN. Sve to je neprimenljivo na naš slučaj", naglasio je Milisavljević.



Zapadna Nemačka, koja nikada nije priznala Istočnu Nemačku, i Istočna Nemačka dogovorile su se 1972. godine, nakon više od dve decenije od završetka rata, da obe, kao samostalne države, postanu ravnopravne članice UN.



Međutim, Zapadna Nemačka je vrlo brzo bila veoma nezadovoljna kada su razne zemlje počele da priznaju Istočnu Nemačku.



U slučaju dve nemačke države reč je, takođe, o potpuno istorijski i geopolitički različitim slučajevima.



Sporazum o dve Nemačke je odisao privremenošću, dok se isti narod ne ujedini i obnovi jedinstvenu Nemačku, što se i dogodilo 3. oktobra 1990. godine.