Ускоро осавремењен хербаријум Департмана за биологију и екологију ПМФ-а

Резултат је то вишегодишњег пројекта у који ј средства мањим делом уложио Департман, и Покрајински скретаријат за високо образовање и научно-истраживачку делатност, који је дао већи део од утрошених девет милиона динара.

По речима директора Департмана за биологију и екологију ПМФ проф. др Горана Аначкова, Хербаријум је одавно прерастао капацитете простора у којем се тренутно налази.

- Одлучили смо се за то да, због нараслих потреба, преуредимо просторије које су дуго биле запуштене. Хербаријум ће бити постављен у нове просторије чим се заврше радови и постави опрема. Имаће два огромна лагера који имају модерне поректне касетне ормане и у којима може да се ускладишти много више материјала од оног што сада поседујемо - рекао је Аначков за „Дневник“. - Тренутно на департману ради активно велика ботаничка екипа, можда у историји овог департамана и најбројнија. Имамо велики број младих сарадника, студената докторанада, у оквиру различитих пројектних активности.

- Утемељење нашег хербаријума почело је још 1946. године, иако се у његовој колекцији налазе и примерци из 19. века. Настао је као студентски хербаријум за потребе Више педагошке школе у Новом Саду. На његовом оснивању највише је радила професорка Меланија Обрадовић, као сарадник Више педагошке школе – казао нам је др Аначков и додао да су уз њу била многа позната имена, међу којима и Нада Бабић и Јелена Бећаравић. Ту је био уважени и цењени професор Живко Славнић који је универзитетску каријеру почео у Новом Саду. Хербараијум је дуго година касније водила проф. Вера Будак, а изузетан допринос у детерминацији, ревизији материјала дао је наш професор Пал Божа, професор Универзитета у Пензији, врхунски таксоном с ових подручја. Он је детерминисао готово половину таксома/класификационих група, које се овде налазе. Ту су, наравно, и значајне колекције које су други истраживачи улагали у хербаријум. Један од великих колектора је др Бранислава Буторац – истакао је др Аначков.

Хербаријум департмана данас броји преко 200.000 ексиката, један је од четири регистрована хербаријума у Србији, и један од два у Војводини.

- Завод за заштиту природе Војводине такође је регистровао своју колекцију и због тога смо јако срећни - напомиње др Аначков. - Хербаријум Департмана један је од највећих хербаријума и у њему се налазе похрањени материјали првенствено из панонског дела Србије, али значајан број ексиката и с подручја комплетног Балканског полуострва.

Овај хербаријум, у светској организацији хербаријумских збирки Индеџ Хербариорум, смештено је у ботаничкој башти у Њујорку, регистрован  је 2001. године под акронимом БУНС.

- Када од те организације добијете потврду акронима, ваш херебаријум тада постаје научна колекција светског реномеа: добијате право да издајете ваучере, или примерке јемства. То је примерак којим вам ми потврђујемо да сте радили са том биљком, а од нас сте добили њен тачан назив. Дакле, ако хоћете да се бавите лековитим својствима неке биљке да бисте то негде публиковали, треба да добијете потврду од регистрованог хербаријума да је то та биљка. Сходно томе, сарађујемо с многим институцијама. Када имате регистровану хербарску збирку, имате учестале посете истраживача из других делова света који се најављују, раде с кустосом и користе и нама и себи. За себе прикупљају информације о биљкама које истражују, а нама користе зато што нам као експерти за поједине групе биљака провере нашу детерминацију или идентификацију врста, и дају своје предлоге и сугестије - објаснио је др Аначков.

- Ово је велики напредак у техничкој организацији нашег хербаријума који не би био могућ да наша професорка Ружица Игић није уложила велике личне напоре да добијемо та средства и, вероватно, генерације које долазе биће захвалне професорки на томе јер ће моћи да раде у правим хербарским просторијама – рекао је др Аначков.

- Хербаријум је институција, а не збирка осушеног материјала. Такву збирку зовемо хербар и користе је ђаци у школама, као и студенти на факултетима. А када кажемо хербаријум, мислимо на иституционално организовање научне колекције. Научна колекција је уједно и музејска колекција и њоме руководе кустоси природног материјала. Наша кустоскиња је др Милица Рат – објаснио је др Аначков.

Хербаријум као музејска збирка мора да има одговарајуће елементе почевши од своје инвентарске књиге одговарајућих колекторских бројева, инвентарских бројева, а мора да има и посебне коморе за хлађење материјала у којима се обавља неутралисање штетних инсеката и њихових ларви, а наравно, обављају се периодично и хемијски третмани.

В. Црњански