Uskoro osavremenjen herbarijum Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a

Rezultat je to višegodišnjeg projekta u koji j sredstva manjim delom uložio Departman, i Pokrajinski skretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, koji je dao veći deo od utrošenih devet miliona dinara.

Po rečima direktora Departmana za biologiju i ekologiju PMF prof. dr Gorana Anačkova, Herbarijum je odavno prerastao kapacitete prostora u kojem se trenutno nalazi.

- Odlučili smo se za to da, zbog naraslih potreba, preuredimo prostorije koje su dugo bile zapuštene. Herbarijum će biti postavljen u nove prostorije čim se završe radovi i postavi oprema. Imaće dva ogromna lagera koji imaju moderne porektne kasetne ormane i u kojima može da se uskladišti mnogo više materijala od onog što sada posedujemo - rekao je Anačkov za „Dnevnik“. - Trenutno na departmanu radi aktivno velika botanička ekipa, možda u istoriji ovog departamana i najbrojnija. Imamo veliki broj mladih saradnika, studenata doktoranada, u okviru različitih projektnih aktivnosti.

- Utemeljenje našeg herbarijuma počelo je još 1946. godine, iako se u njegovoj kolekciji nalaze i primerci iz 19. veka. Nastao je kao studentski herbarijum za potrebe Više pedagoške škole u Novom Sadu. Na njegovom osnivanju najviše je radila profesorka Melanija Obradović, kao saradnik Više pedagoške škole – kazao nam je dr Anačkov i dodao da su uz nju bila mnoga poznata imena, među kojima i Nada Babić i Jelena Bećaravić. Tu je bio uvaženi i cenjeni profesor Živko Slavnić koji je univerzitetsku karijeru počeo u Novom Sadu. Herbaraijum je dugo godina kasnije vodila prof. Vera Budak, a izuzetan doprinos u determinaciji, reviziji materijala dao je naš profesor Pal Boža, profesor Univerziteta u Penziji, vrhunski taksonom s ovih područja. On je determinisao gotovo polovinu taksoma/klasifikacionih grupa, koje se ovde nalaze. Tu su, naravno, i značajne kolekcije koje su drugi istraživači ulagali u herbarijum. Jedan od velikih kolektora je dr Branislava Butorac – istakao je dr Anačkov.

Herbarijum departmana danas broji preko 200.000 eksikata, jedan je od četiri registrovana herbarijuma u Srbiji, i jedan od dva u Vojvodini.

- Zavod za zaštitu prirode Vojvodine takođe je registrovao svoju kolekciju i zbog toga smo jako srećni - napominje dr Anačkov. - Herbarijum Departmana jedan je od najvećih herbarijuma i u njemu se nalaze pohranjeni materijali prvenstveno iz panonskog dela Srbije, ali značajan broj eksikata i s područja kompletnog Balkanskog poluostrva.

Ovaj herbarijum, u svetskoj organizaciji herbarijumskih zbirki Indedž Herbariorum, smešteno je u botaničkoj bašti u Njujorku, registrovan  je 2001. godine pod akronimom BUNS.

- Kada od te organizacije dobijete potvrdu akronima, vaš herebarijum tada postaje naučna kolekcija svetskog renomea: dobijate pravo da izdajete vaučere, ili primerke jemstva. To je primerak kojim vam mi potvrđujemo da ste radili sa tom biljkom, a od nas ste dobili njen tačan naziv. Dakle, ako hoćete da se bavite lekovitim svojstvima neke biljke da biste to negde publikovali, treba da dobijete potvrdu od registrovanog herbarijuma da je to ta biljka. Shodno tome, sarađujemo s mnogim institucijama. Kada imate registrovanu herbarsku zbirku, imate učestale posete istraživača iz drugih delova sveta koji se najavljuju, rade s kustosom i koriste i nama i sebi. Za sebe prikupljaju informacije o biljkama koje istražuju, a nama koriste zato što nam kao eksperti za pojedine grupe biljaka provere našu determinaciju ili identifikaciju vrsta, i daju svoje predloge i sugestije - objasnio je dr Anačkov.

- Ovo je veliki napredak u tehničkoj organizaciji našeg herbarijuma koji ne bi bio moguć da naša profesorka Ružica Igić nije uložila velike lične napore da dobijemo ta sredstva i, verovatno, generacije koje dolaze biće zahvalne profesorki na tome jer će moći da rade u pravim herbarskim prostorijama – rekao je dr Anačkov.

- Herbarijum je institucija, a ne zbirka osušenog materijala. Takvu zbirku zovemo herbar i koriste je đaci u školama, kao i studenti na fakultetima. A kada kažemo herbarijum, mislimo na istitucionalno organizovanje naučne kolekcije. Naučna kolekcija je ujedno i muzejska kolekcija i njome rukovode kustosi prirodnog materijala. Naša kustoskinja je dr Milica Rat – objasnio je dr Anačkov.

Herbarijum kao muzejska zbirka mora da ima odgovarajuće elemente počevši od svoje inventarske knjige odgovarajućih kolektorskih brojeva, inventarskih brojeva, a mora da ima i posebne komore za hlađenje materijala u kojima se obavlja neutralisanje štetnih insekata i njihovih larvi, a naravno, obavljaju se periodično i hemijski tretmani.

V. Crnjanski