Карловачка гимназија данас слави 228 година постојања

На свечаности ће бити изведен игроказ „Ружа с мирисом озона”, а обратиће се и директор школе Радован Ковачевић. У склопу обележавања 228 година од оснивања Гимназије, посетиоци ће имати прилику и да погледају изложбу слика насталих на традиционалној ликовној колонији у организацији школе и биће презентован и део дигитализованих примерака биљака из хербаријума Андрије Волног, ботаничке збирке која је само шест година млађа од Карловачке гимназије.

Настава у најстаријој српској гимназији почела је 1. новембра 1792. године, и то на латинском и немачком језику, мада је она основана годину раније. Као датум оснивања, у Протоколу директора Карла Румија, као датум оснивања спомиње се 14. август 1791. Тог дана је, наводи се у документима,  ктитор Димитије Анастасијевић Сабов обелоданио грађанима своју племениту намеру да уложи новац у оснивање Гимназије, као и да се оснивају Патронат и Старатељство гимназијских фондова. Прве школске године 1791/92. гимназијски Патронат је отворио припремни разред, из којег су ученици после положеног испита били уписани у први разред.

Током своје 228 година дуге историје Карловачка гимназија је неколико пута прекидала рад. Први пут је то било током Револуције 1848/49, затим због куге 1895/96. До прекида је дошло и током Првог светског рата, од 1914. до 1917. године. Обуставе рада било је и за време Другог светског рата, када је и највише страдала и била похарана. Због лошег стања у којем се нашла због рата, обновила је рад у марту 1945. године.

Забележено је да ју је само од оснивања до 1921. године похађало 27.524 ученика. Међу знаменитим личностима које су биле њени ђаци до данас су: Павле Соларић, Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Милован Видаковић, Јаков Герчић, Јосиф Рајачић, Стефан Шупљикац, Јован Стерија Поповић, Јован Суботић, Бранко Радичевић, Илија Округић Сремац, Ђорђе Поповић Даничар, Коста, Димитрије и Иларион Руварац, Ђорђе Натошевић, Јован Чокор, Милорад Поповић Шапчанин, Милан Јовановић Батут, Јован Живановић, Радивоје Врховац, Милан Недељковић, Никола Радојчић, Димитрије Костић, Васа Стајић, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић, Вида Огњеновић и многи други.

Историчар Никола Радојчић, један из те плејаде познатих ђака, написао је за своју школу: „Историја Карловачке гимназије представља битан и частан део српске културне историје. Она је једна од најуспешнијих ковница модерне српске културе”.