Израња Бечкеречка тврђава у Градској башти у Зрењанину
ЗРЕЊАНИН: У Градској башти као да поново ниче Бечкеречка тврђава.
Наиме, у току је градња ниског зида од камена ископаног у парку приликом последњих комуналних радова, као и камених остатака из алпинеума код мурала с мотивима тврђаве.
Зрењанински уметник Виорел Флора, у сарадњи с Градском управом, наставља реализацију замисли да се посетиоцима парка што боље дочара историјски период у ком је постојала Бечкеречка тврђава. Након што је обновљен и проширен мурал, уређује се површина испред њега, како ископано камење не би стајало расуто.
Централни део зида који се гради заузимаће камен са уклесаном годином изградње прве жупанијске зграде – 1784, а у коју је тада уграђен камен из срушене бечкеречке тврђаве. Прва жупанијска зграда, знатно скромнијих димензија од данашње Градске куће, била је у функцији свега тридесетак година, до катастрофалног пожара 1807. године.
Градњу Бечкеречке тврђаве завршио је надвојвода Фердинанд Хабсбуршки 1528. године као стратешки војни топоним у систему аустријске одбране од турских освајачких похода. Утврђење је подигнуто од нетесаног камена, довоженог лађама Дунавом, Тисом и Бегејом из фрушкогорских мајдана, и од бечкеречке опеке. Подигнута да заустави, или бар успори турску војну силу, тврђава са свега осамдесет бранилаца се, међутим, 24. септембра 1551. године предала скоро без борбе вишеструко бројнијој војсци Мехмед-паше Соколовића. Од тада, па наредних стотину педесет година, Бечкерек је био турска паланка, која је крај османске владавине дочекала с једва 800 становника.
Тврђава је до темеља срушена током 1701. године на основу одредби Карловачког мира, склопљеног 26. јануара 1699. у Сремским Карловцима између Аустрије, Пољске и Венеције с једне, и Османског царства, с друге стране.
Ж. Балабан
Пројекат „Зрењанин актуелно” реализује ДВП Дигитал, а суфинансира Град Зрењанин. Ставови у оквиру подржаног медијског пројекта не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.