Војнић: Низ нерешених питања и даље остаје отворен
НОВИ САД: Председница Хрватског националног већа у Србији Јасна Војнић каже да се национална заједница којом председава суочава са низом отворених питања која остају без одговора, али је истовремено нагласила да је сусрет два председника, Вучић-Китаровић, договорио низ корака, након чега су ствари почеле да се решавају.
"Није да се ништа није догађало. Заједница смо која воли примећивати помаке. Влада Србије је дала новац да се откупи кућа Јосипа бана Јелачића у Петроварадину", рекла је Војнићева за војвођански јавни сервис, додавши како спомен обележје Бана Јелачића неће бити само место окупљања Хрвата, те да ниједан пројекат није у циљу гетоизације Хрвата.
Као један од проблема наводи незаступљеност Хрвата у институцијама државе, као и немање статистичких података о запослености у јавним, државним институцијама.
"Један од основних проблема је то што нема више од једног посланика у српској скупштини. Тренутно имамо једног посланика, али немамо загарантован мандат", казала је Војнић.
Према њеним речима, постоје негативна искуства и са покушајима да ђаци основних школа уче хрватски језик, указујући на "ширење страха" и кампању која наводи и усмерава људе на доношење одлука.
"Позвали смо представнике власти да дођу у Бачки Брег, да са неколико позитивних речи охрабре ученике да уписују хрватски језик...То је изостало", истиче она.
Наводи да је сто одсто првака било заинтересовано за хрватски језик, а када се, како каже, по селу почео сејати страх да ће доћи Томпсон и сл., за хрватски језик се поновљеном анкетом изјаснила половина.
Упитана зашто је одабрала да у Београду, у амбасади, буде њено прво појављивање пред новинарима, рекла је да хрватска заједница није имала седницу већа у главном граду јер нема адекватан простор.
"Још нисмо имали седницу већа у Београду, имамо право на пет седница годишње и увек у неком другом месту где живе Хрвати. Разлог зашто нисмо никад у Београду је зато што немамо простор. У Београду живи седам хиљада Хрвата, то није занемарљива бројка. Треба нам простор и за веће и за удружења", поручила је Војнићева.
Хрватима у Београду долазе удружења из Хрватске, одржавају се књижевне вечери и потребан је примерен простор, каже.
"Након свега смо одлучили да одржимо конференцију (у амбасади) нерадо, али, нажалост једино то има ефекта", закључила је председница Хрватског националног већа.