Архив у Ватикану више није "тајни", него “апостолски”

Папа Фрањо је изјавио да је архив одавно отворио врата научницима и да је лично одлучио да документи везани за папу Пија XII, којег оптужују да током Другог светског рата није довољно говорио о холокаусту, буду доступни јавности од 2. марта следеће године, пре prеthodno планираног рока.

Промена назива боље одражава реалност архива и његово "служење цркви и свету културе", оценио је папа Фрањо.

У архиву се налазе документи о животу католичке цркве од осмог века и садржи 600 различитих збирки, организованих на полицама дугим 85 километара.

Архив има неколико просторија за читање и двоспратни "бункер", ојачан армираним бетоном.

Међу најзначајнијим документима су стари позлаћени рукописи и подаци о суђењу инквизиције астроному Галилеу Галилеју.

Врата архива је научницима први отворио папа Лав XIII 1881. године, наводи АП. Процењује се да годишње 1.500 научника добија дозволу да

користе услуге архива.

Најновији документи на располагању јавности односе се на папу Пија XI, који је умро 1939. године.

Уобичајена пракса Свете столице је да чека седам деценија, пре него што отвори архиве везане за неког папу.

То би значило да би документи о папи Пију XII, који је владао од 1939. до 1958. године, били доступни научницима тек 2028. године.

Папа Фрањо је навео да је латински назив "Архивум Секретум" значио да је архив био издвојен, али да је довео до тврдњи да Света столица крије тајне.

Захваљујући извесним културним наглашавањима, реч "секретум" је изгубила право значење и инстиктивно почела

да асоцира на модерни концепт речи "тајна", подразумевајући прихватање скривања, неоткривања и резервисаности за неколицину, констатовао је папа Фрањо.

Он је навео да је то супротно ономе што је ватинаски архив био и каква је била намена његовог постојања.