Arhiv u Vatikanu više nije "tajni", nego “apostolski”
VATIKAN: Poglavar katoličke crkve papa Franjo danas je odlučio da će Tajni arhiv Vatikana promeniti naziv u Apostolski arhiv Vatikana, kako bi se izbegle "negativne" konotacije vezane za reč "tajni".
Papa Franjo je izjavio da je arhiv odavno otvorio vrata naučnicima i da je lično odlučio da dokumenti vezani za papu Pija XII, kojeg optužuju da tokom Drugog svetskog rata nije dovoljno govorio o holokaustu, budu dostupni javnosti od 2. marta sledeće godine, pre prethodno planiranog roka.
Promena naziva bolje odražava realnost arhiva i njegovo "služenje crkvi i svetu kulture", ocenio je papa Franjo.
U arhivu se nalaze dokumenti o životu katoličke crkve od osmog veka i sadrži 600 različitih zbirki, organizovanih na policama dugim 85 kilometara.
Arhiv ima nekoliko prostorija za čitanje i dvospratni "bunker", ojačan armiranim betonom.
Među najznačajnijim dokumentima su stari pozlaćeni rukopisi i podaci o suđenju inkvizicije astronomu Galileu Galileju.
Vrata arhiva je naučnicima prvi otvorio papa Lav XIII 1881. godine, navodi AP. Procenjuje se da godišnje 1.500 naučnika dobija dozvolu da
koriste usluge arhiva.
Najnoviji dokumenti na raspolaganju javnosti odnose se na papu Pija XI, koji je umro 1939. godine.
Uobičajena praksa Svete stolice je da čeka sedam decenija, pre nego što otvori arhive vezane za nekog papu.
To bi značilo da bi dokumenti o papi Piju XII, koji je vladao od 1939. do 1958. godine, bili dostupni naučnicima tek 2028. godine.
Papa Franjo je naveo da je latinski naziv "Arhivum Sekretum" značio da je arhiv bio izdvojen, ali da je doveo do tvrdnji da Sveta stolica krije tajne.
Zahvaljujući izvesnim kulturnim naglašavanjima, reč "sekretum" je izgubila pravo značenje i instiktivno počela
da asocira na moderni koncept reči "tajna", podrazumevajući prihvatanje skrivanja, neotkrivanja i rezervisanosti za nekolicinu, konstatovao je papa Franjo.
On je naveo da je to suprotno onome što je vatinaski arhiv bio i kakva je bila namena njegovog postojanja.