Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Декорација и оргуље истичу лепоту храма

25.10.2019. 13:21 13:22
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

ДЕБЕЉАЧА: Мађарска реформаторска црква у Дебељачи, јужнобанатском месту у ковачичкој општини, која ове године обележава 220 година постојања, на основу одлуке Владе Србије добила је статус споменика културе.

По димензијама и капацитету овај објекат је највећи реформаторски храм у региону. Заштита реформаторског храма у Дебељачи је надаље дужност Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.

Мађарска реформаторска црква у Дебељачи је најстарија хришћанска заједница у општини Ковачица, основана 1799. године под вођством свештеника Јаноша Тара, а данас броји око 1.200 чланова.

Црква је изграђена 1823. године, на месту мање цркве из 1804. године, која је изгорела у пожару. Изграђена је према пројекту инжењера Аладара Шагока. Храм који се уздиже 76 метара и са 1.000 места за седење, представља највишу и највећу реформаторску цркву на простору бивше Југославије, а реформаторска заједница је на овом подручју најбројнија.

Садашњи облик црква је добила 1903. године, када је изграђен торањ. У цркви постоје и механичке оргуље које су изграђене пре 150 година  и недељом се користе на богослужењима. Оргуље са 16 регистара у цркви у Дебељачи су посебно драгоцене, а израдио их је мајстор Јанош Ковач из Сегедина.

Монументална грађевина с изузетним елементима декорације, просторно-архитектонске и стилске вредности од великог је значаја, па је због тога завредила заштиту као споменик културе. 

Цркву одликују бела фасада и унутрашњи зидови с рељефима, али без фресака, икона и скулптура карактеристичних за храмове других вероисповести.

Дебељача је по последњем попису имала 4.913 житеља, од преко 53 посто Мађара, други про бројности су Срби и чине трећину становништва, а остало су припадници других националних заједница.

Текст и фото: М. Митровић

Пише:
Пошаљите коментар