ИНТЕРВЈУ Елвира Ковач, известилац СЕ о правима националних мањина

Елвира Ковач је посланица Народне скупштине Србије, потпредседница Савеза војвођанских Мађара и председница Комитета за једнакост и недискриминацију ПС СЕ, у чијој су надлежности и права традиционалних националних мањина. 

Како је покренута иницијатива да се известилац именује из Војводине?

– Иницијатива о заштити језичке, етничке, културне и националне вишебојности Европе покренута је након што сам постала председница Комитета за једнакост и недискриминацију Парламентарне скупштине Савета Европе јануара 2018. године. За известиоца о тој теми прво је изабрана Баскијка Мирен Гороћатеги, али с обзиром на то да извештај треба да буде готов до средине наредне године, а она након последњих избора у Шпанији више није чланица ПС СЕ, ја сам је заменила на функцији.

Колико вам траје мандат и шта је ваш задатак?

– Најважнији документ Савета Европе је Оквирна конвенција о заштити националних мањина, која је усвојена 1995. године. Мој примарни задатак је да испитам да ли га државе које су га ратификовале примењују на одговарајући начин. План је да за наредну седницу Комисије, коју планирамо за децембар, уз укључивање стручњака, организујемо једно саслушање и посетимо неколико држава да бисмо проценили стање у тој области. ПС СЕ треба да припреми извештај о најпозитивнијим искуствима која гарантују заштиту права националних мањина у Европи и одлуку с препорукама за државе чланице. Када сем именована за председницу Комитета за једнакост и недискриминцију, предложила сам да пратимо стање не само у државама које су ратификовале Оквирну конвенцију него и у оним које је евентуално још нису ратификовале и да видимо које су користи од примене документа и које су штете од његове непримене.       

Када бисте сад писали извештај о положају мањина у Србији, шта бисте написали?

– Савет Европе од 2003. године, од пријема Србије, посвећује пажњу томе да ли Србија као чланица испуњава своје обавезе у поштовању људских и мањинских права. Устав Србије, осим основних права, националним мањинама гарантује и појединачна и колективна права. Између осталог, гарантује право на службену употребу језика, забрањује насилну промену етничког састава становништва у срединама у којима су националне мањине традиционално настањене у већем броју, налаже да се националним мањинама у мешовитим срединама гарантује запослење у покрајинским, општинским и градским органима у броју који је сразмеран њиховом процентуалном учешћу у укупном становништву. У Србији су унапређени и правни акти који регулишу образовање на матерњем језику. Постављени су и темељи мањинске аутономије. Национални савети националних мањина имају своје надлежности и оснивачи су образовних, културних и медијских установа. Постоје посебни бирачки спискови националних мањина. Припадници националних мањина у срединама у којима живе у већем броју имају право да на матерњем језику воде поступке у државним органима, аутономној покрајини и локалним самоуправама. По закону о службеној употреби језика и писма, националне мањине имају право на службену употребу матерњег језика на територији локалне самоуправе где су традиционално настањене. У локалним самоуправама у којима процентуално учешће одређене националне мањине у укупном броју становништва достиже 15 одсто обавезно је увођење у службену употребу и матерњег језика те националне мањине.

Ержебет Марјанов

С одличним партнером све је изводљиво

Поред политике, како успевате да ускладите своје обавезе према породици?              

– Супруг и ја функционишемо равноправно. Он није типичан мушкарац из Србије који очекује да жена сваки дан кува и спрема кућу. Нажалост, рано је изгубио мајку. Одрастајући уз оца и старијег брата, рано је научио да кува и постао је толико добар кувар да би могао отворити ресторан. Није једноставно на све обратити пажњу, али се трудим. Из личног искуства могу да кажем да је с одличним партнером који подржава жену и помаже јој, све изводљиво. Због великих обавеза којих имамо, породица не може много времена да буде на окупу, али заједно проведене године су нас научиле да оно мало времена проведемо што квалитетније. Кад смо на окупу, одлазимо на излет, у биоскоп, организујемо играонице... Радујемо се једно другом.

Напредак у запошљавању

У Србији је усвојен велики број закона о заштити права националних мањина. По вашем мишљењу, који су најважнији?

– Предуслов за примену принципа пропорционалног запошљавања је да Србија, на основу предложених амандмана Савеза војвођанских Мађара, води евиденцију о етничкој припадности запослених у јавној сфери, као и о језику њиховог образовања. Настојања СВМ-а у вези са запошљавањем по пропроционалном принципу уродила су плодом. Наши усвојени амандмани на законе о запосленима у покрајинским ораганима и локалним самоуправама, евиденцији запослених у јавној сфери, нотарима, затим утврђивању максималног броја запослених у јавној сфери, као наши амандмани на Закон о полицији, обезбедили су да се приликом отварања радног места узима у обзир етнички састав становништва, представљање мањина и познавање језика мањина који су у службеној употреби. Уверена сам у то да је важно уврстити у правне нормативе механизме који ће обезбедити да се састав запослених у јавној сфери проближи саставу становништва.