INTERVJU Elvira Kovač, izvestilac SE o pravima nacionalnih manjina

Elvira Kovač je poslanica Narodne skupštine Srbije, potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara i predsednica Komiteta za jednakost i nediskriminaciju PS SE, u čijoj su nadležnosti i prava tradicionalnih nacionalnih manjina. 

Kako je pokrenuta inicijativa da se izvestilac imenuje iz Vojvodine?

– Inicijativa o zaštiti jezičke, etničke, kulturne i nacionalne višebojnosti Evrope pokrenuta je nakon što sam postala predsednica Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope januara 2018. godine. Za izvestioca o toj temi prvo je izabrana Baskijka Miren Goroćategi, ali s obzirom na to da izveštaj treba da bude gotov do sredine naredne godine, a ona nakon poslednjih izbora u Španiji više nije članica PS SE, ja sam je zamenila na funkciji.

Koliko vam traje mandat i šta je vaš zadatak?

– Najvažniji dokument Saveta Evrope je Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina, koja je usvojena 1995. godine. Moj primarni zadatak je da ispitam da li ga države koje su ga ratifikovale primenjuju na odgovarajući način. Plan je da za narednu sednicu Komisije, koju planiramo za decembar, uz uključivanje stručnjaka, organizujemo jedno saslušanje i posetimo nekoliko država da bismo procenili stanje u toj oblasti. PS SE treba da pripremi izveštaj o najpozitivnijim iskustvima koja garantuju zaštitu prava nacionalnih manjina u Evropi i odluku s preporukama za države članice. Kada sem imenovana za predsednicu Komiteta za jednakost i nediskriminciju, predložila sam da pratimo stanje ne samo u državama koje su ratifikovale Okvirnu konvenciju nego i u onim koje je eventualno još nisu ratifikovale i da vidimo koje su koristi od primene dokumenta i koje su štete od njegove neprimene.       

Kada biste sad pisali izveštaj o položaju manjina u Srbiji, šta biste napisali?

– Savet Evrope od 2003. godine, od prijema Srbije, posvećuje pažnju tome da li Srbija kao članica ispunjava svoje obaveze u poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Ustav Srbije, osim osnovnih prava, nacionalnim manjinama garantuje i pojedinačna i kolektivna prava. Između ostalog, garantuje pravo na službenu upotrebu jezika, zabranjuje nasilnu promenu etničkog sastava stanovništva u sredinama u kojima su nacionalne manjine tradicionalno nastanjene u većem broju, nalaže da se nacionalnim manjinama u mešovitim sredinama garantuje zaposlenje u pokrajinskim, opštinskim i gradskim organima u broju koji je srazmeran njihovom procentualnom učešću u ukupnom stanovništvu. U Srbiji su unapređeni i pravni akti koji regulišu obrazovanje na maternjem jeziku. Postavljeni su i temelji manjinske autonomije. Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju svoje nadležnosti i osnivači su obrazovnih, kulturnih i medijskih ustanova. Postoje posebni birački spiskovi nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina u sredinama u kojima žive u većem broju imaju pravo da na maternjem jeziku vode postupke u državnim organima, autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama. Po zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, nacionalne manjine imaju pravo na službenu upotrebu maternjeg jezika na teritoriji lokalne samouprave gde su tradicionalno nastanjene. U lokalnim samoupravama u kojima procentualno učešće određene nacionalne manjine u ukupnom broju stanovništva dostiže 15 odsto obavezno je uvođenje u službenu upotrebu i maternjeg jezika te nacionalne manjine.

Eržebet Marjanov

S odličnim partnerom sve je izvodljivo

Pored politike, kako uspevate da uskladite svoje obaveze prema porodici?              

– Suprug i ja funkcionišemo ravnopravno. On nije tipičan muškarac iz Srbije koji očekuje da žena svaki dan kuva i sprema kuću. Nažalost, rano je izgubio majku. Odrastajući uz oca i starijeg brata, rano je naučio da kuva i postao je toliko dobar kuvar da bi mogao otvoriti restoran. Nije jednostavno na sve obratiti pažnju, ali se trudim. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je s odličnim partnerom koji podržava ženu i pomaže joj, sve izvodljivo. Zbog velikih obaveza kojih imamo, porodica ne može mnogo vremena da bude na okupu, ali zajedno provedene godine su nas naučile da ono malo vremena provedemo što kvalitetnije. Kad smo na okupu, odlazimo na izlet, u bioskop, organizujemo igraonice... Radujemo se jedno drugom.

Napredak u zapošljavanju

U Srbiji je usvojen veliki broj zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina. Po vašem mišljenju, koji su najvažniji?

– Preduslov za primenu principa proporcionalnog zapošljavanja je da Srbija, na osnovu predloženih amandmana Saveza vojvođanskih Mađara, vodi evidenciju o etničkoj pripadnosti zaposlenih u javnoj sferi, kao i o jeziku njihovog obrazovanja. Nastojanja SVM-a u vezi sa zapošljavanjem po proprocionalnom principu urodila su plodom. Naši usvojeni amandmani na zakone o zaposlenima u pokrajinskim oraganima i lokalnim samoupravama, evidenciji zaposlenih u javnoj sferi, notarima, zatim utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnoj sferi, kao naši amandmani na Zakon o policiji, obezbedili su da se prilikom otvaranja radnog mesta uzima u obzir etnički sastav stanovništva, predstavljanje manjina i poznavanje jezika manjina koji su u službenoj upotrebi. Uverena sam u to da je važno uvrstiti u pravne normative mehanizme koji će obezbediti da se sastav zaposlenih u javnoj sferi probliži sastavu stanovništva.