Меморијалним дефилеом обележено ослобађање Београда
БЕОГРАД: Ослобођење Београда у Другом светском рату данас је обележено и меморијалним дефилеом "Победа слободе", током којег се од хотела "Москва" на Теразијама до палате "Албанија" са војног камиона пуштала радио-драма "Слободни Београд".
Почасни вод питомаца Војне академије Војске Србије формирао је колону у којој су били и заменик градоначелника Горан Весић, други представници Града, Министарства одбране, СУБНОР-а, као и бројни грађани.
Тридесет дипломаца носило је реплике застава бригада које су учествовале у ослобођењу Београда, а потомци оних који су животе дали за ослобођење Београда пре 75 година носили су и слике својих славних предака.
Радио драма "Слободни Београд", која је пуштана са војног камиона током дефилеа настала је по тексту Милована Витезовића, у режији Владимира Путника, представља реконструкцију ослобађања престонице Србије, у којој се осим радио станице Москва и Лондон, јавља и Радио Београд.
У драми је коришћен документарни радио материјал, а сцене су написане према успоменама партизанске докторке Саше Божовић, партизанке Дане Милошевић и према књигама "Разговори Александра Саше Ненадовића са генерал - лајтнатом Кочом Поповићем" и "Успомене генерала Пеке Дапчевића"
Заменик градоначелника Београда Горан Весић истакао је у изјави за медије да Град Београд шесту годину заредом с поносом организује меморијални дефиле "Марш победника", сећајући се тако свих оних који су дали своје животе у ослобађању Београда у Другом светском рату.
Подсетио је на обнавлање обележавања ослобођења Београда у Другом светском рату од 2014. године, наводећи да је одлуком Скупштине града Београда ове године озваничена манифестација "Дани победе", којом су обједињени датуми ослобођења главног града у два светска рата.
"Подсећамо се догађаја из наше историје јер сећањем на оне који су дали животе, себи указујемо на то колико је важна слобода и колико треба да је чувамо. Посебност обележавања ''Дана слободе'' јесте то што је у школама један час посвећен важним датумима наше историје, 20. октобру и 1. новембру, како би деца научила шта се све дешавало у прошлости и какве смо све жртве дали да бисмо данас били слободни", казао је Весић.
У име Града Београда, догађају су, између осталих, присуствовали заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, главни урбаниста Марко Стојчић и члан Градског већа Fadill Еминовић.
По завршетку меморијалног дефилеа, на Тргу Републике, руски национални ансамбл Александров одржао је концерт поводом 75 година од ослобађања Београда.
Централна манифестација поводом обележавања ослобођења Бограда
БЕОГРАД: Поводом 75. година од ослобођења Београда у Другом светском рату данас је на Гробљу ослободилаца Београда одржана централна манифестација обележавања.
током манифестације, коју је предводио министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић, одате су државне и војне почасти и положени венци настрадалима у борби за слободну престоницу Србије.
Осим министра, венце су положили и градоначелник Београда Зоран Радојичић, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, представници амбасада Русије, Белорусије, Украјине и Казахстана, као и представници Војске Србије, СУБНОР-а и грађани.
Министар Ђорђевић је у изјави медијима, након уписивања у Спомен књигу ослободиоцима Београда казао да је прошло 75. година од када су хероји дали своје животе како би престоница Србије и цела земља била ослобођена од нацистичког окупатора.
"Верујем да ће сећање на све оне који су дали животе, не само у Другом светском рату, већ и у Првом светском рату и ратовима деведесетих, добити другачију димензију, јер нам је жеља да то сећање на њих буде опомена свима нама и будућим генерацијама да не смемо да дозволимо да се такве ствари дешавају нашој земљи", навео је министар.
Указујући на то да је Гробље ослободилаца Београда добило потпуно другачији изглед, Ђорђевић је подсетио да је то само прва фаза и истакао да је то најмање што је држава и Влада могла да учини за оне који су се борили.
"Верујем да ће сви наши меморијали у скоријем времену добити изглед сличан овоме и да ћемо као народ бити поносни на то како се опходимо не само према споменицима, већ ће то показати и нашу бригу и сећање на све оне који су дали животе за нашу земљу", казао је министар.
Ђорђевић је захвалио свима онима који су дали животе и који су се борили како бисмо ми данас, како каже, имали слободу.
Градоначелник Радојичић је навео да иако је прошло 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату још увек се сећамо дивних људи који су дали своје животе за слободу коју данас имамо.
Подсетио је да је око 3.000 наших бораца погинуло, као и око 1.000 бораца Црвене армије.
"Ово је моменат да се поново сетимо и наших савезника, који су нам помогли у том тешком тренутку да заједно омогућимо победу над мрачном силом која се била надвила над светом и Европом", казао је градоначелник.
Радојичић је указао на то да је важно да се сећамо тих догађаја и због наших предака и свих оних који су дали своје животе, али и због будућих генерација.
"Сведоци смо тренутка да покушавају да се историја прекроји и да полуистинама чињенице се промене. Ово је начин да се боримо и против тога и против свих тих злих сила које на тај начин остављају простора да се тако страшне и ужасне ствари евентуално могу поново догодити", казао је Радојичић.
Додао је да је важно да се као народ сећамо свих догађаја у историји и да шаљемо поруку свима да је српски народ слободољубив народ и да је Београд слободољубив град и да ћемо се увек борити за слободу.
"Слобода је нама изузетно важна. Још једном свим људима који су дали своје животе за ослобођење Београда заједно кажемо хвала", закључио је Радојичић.
Председник градске Скупштине Никодијевић навео је да у бурној и богатој историји Београда постоји пуно важних и различитих догађаја, али да је свакако 20. октобар један од најважнијих датума и датум на који смо најпоноснији.
Изразио је задовољство што држава поново на достојанствен начин, бројним манифестацијама, обележава Дан ослобођења Београда, наводећи да смо се у једном делу своје историје стидели да кажемо да смо били на страни победника и антифашисти.
Подсећајући да је јуче у Београду био председник Владе Руске Федерације Дмитриј Медведев, који је заједно са председником Србије Александром Вучићем, управо у част ослобођења Београда, присуствовао бројним манифестацијама, Никодијевић је казао да је то управо доказ колико велике и напредне земље посвећују пажње победи над фашизмом.
"Читав модеран, послератни свет настао је на идејама против фашизма, на идејама слободе, једнакости и солидарности међу људима, државама и народима. Не треба да се стидимо своје улоге, ми смо као држава дали огроман допринос победи над фашизмом. Готово 10 одсто становништва тадашње Краљевине Југославије је погинуло борећи се за слободу и против окупатора", казао је Никодијевић.
Истакао је да је значајно да ми негујемо и обележавамо датуме из Другог светског рата и борбе против фашизма како не бисмо дошли у ситуацију да неки други краду нашу историју и хвале се жртвама које су дали управо Срби.
"Срби су били најбројније партизанске снаге у свим бившим југословенским републикама и допринос који је Србија дала у борби против фашизма је огроман и то не смемо да заборавимо и морамо на сваком месту са поносом да истичемо да не би други били већи антифашисти од нас иако су у појединим деловима историје били на страни окупатора", казао је Никодијевић.
Београдска операција или Београдска офанзива представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, а трајала је од 12. до 20. октобра 1944. године.
Та операција, као део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ, надовезивала се без застоја на операције у источној Србији, а настављена је протеривањем непријатеља кроз Срем.
Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у тој операцији тежак пораз нацистичком окупатору, ослободиле Београд и велики део Србије.
Београдском операцијом окончана је и 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.
Београд је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове Демократске Федеративне Југославије.