Притисци расту, национални интерес угрожен као никада до сада
БЕОГРАД: Српски национални интереси угрожени су као никада до сада, каже некадашњи шеф Координационог центра за КиМ Небојша Човић, а овакодраматичну оцену базира на могућим последицама све већег притиска западних сила на Србију да призна Косово.
Тај притисак се, истиче Човић, "прелива" и на унутрашњу политичку сцену, која се, како показују најактуелнији догадујаји, све више радикализује, а како се избори буду приближавали, покушаји радикализације ће, каже, бити све већи.
У том светлу, каже, треба видети и бојкот избора дела опозиције, нападе на СПЦ која слави 800 година аутокефалности, протесте таксиста, догађаје током промоције књиге заменика градоначелника, посредовање Европског парламента у разговорима власти и опозиције, промену власти на Косову и Метохији...Све су то, каже, активности "које се не раде несвесно, већ су све планиране".
На сцени је, каже, утицај "меке моћи" великих сила.
Србија налази пред фазом у којој ће бити изложена огромним притисцима, а Куртијево именовање, човека који је евидентно за велику Албанију, додатно ће утицати на то.
"Паралелно са тим, у Србији треба на власт и на политичку сцену направити додатне притиске, отворити многе друге проблеме, који ће узимати енергију и пажњу", описује Човић сценарио дејства "меке моћи", односно притисака.
Он сматра да су одбрана од свега тога јаке институције, врло јасни политички ставови и јаки људи у политици.
Оцењује такође да је потребно радити максимално на јединству, на заштити институција, Цркве, војске, и наводи да се Србија, након петооктобарских промена, у којима су, такође, према његовим речима, учествовале велике силе, наивно "отворила" и пустила "њихове обучене кадрове" да уђу у многе институције и да у тим институцијама ураде послове под причом да је то за интерес државе и грађана.
"Заправо су ту некакви људи, који одрађују ствари за њихове геополитичке и стратешке позиције које је неко зацртао", каже Човић.
"Бојкот је, на пример, ствар понуде - ''ако нам понудите да ови оду, а ми да дођемо, ми ћемо вам онда спровести то што ви желите''. То не би било ништа страшно да се у овом случају, када је у питању Косово и Метохија, не ради о српским националним интрересима, али и интересима Срба не само на простору комплетне Србије, већ и свих Срба који се налазе у окружењу у државама и ван тога", указује Чоцвић и закључује да је у том смлислу "интензивно" угрожен српски национални интерес.
Имајући у виду период иза нас и оно што се догодило на простору бивше Југославије, показује се, објашњава, да су западне силе, нарочито Америка, стално имале комбинацију "меке и тврде моћи", које су за циљ имале постизање њихових геополитичких циљева.
Подсећа да се "тврда моћ" манифестује санкцијама, блокадама, па и војном интервенцијом, као што је била НАТО агресија, као и да су Србија и бивша СФРЈ прошле разне методе, али је, истиче, најелегантнији начин који су западне силе примениле - ангажман специјалних служби, које су, наметањем њихових система вредности и културе, обликовале одређено бирачко тело.
"Најбољи резултат постижу када дођу до нивоа да грађане убеде да је промена заправо њихова иницијатива, а за измене, користе одређене слабости политичких елита и евентуално проблеме који су били присутни у прошлости, попут корупције, организованог криминала...", каже Човић.
Сматра да и протест таксиста спада у једну од тих метода великих сила, наводећи да можда таксисти у томе учествују несвесно, јер нису упознати са комплетном ситуацијом.
"Политичке структуре су биле мање или више способне, али не смемо заборавити, нашу су земљу срушили и то управо они који нам уводе демократију, прво са бомбама, а сада на све ове могуће начине", наводи.
Уз све те активности, како каже, Човић, стално се појављују и коментари невладиних организација, од којих велики број служи управо за такве ствари- да пројекцијом јавног мњења и бирачког тела доведу до ситуације да је ођедном све постало "врло свесно" и да све ради самоиницијативно.
"А ради се, заправо, о њиховим геополитичким интересима. Када би применили амерички закон за невладине организације, 90 одсто и више њих у Србији би било затворено", сматра Човић.
Када је у питању судбина Косова и Метохије, Србија се, каже, налази пред уласком у фазу у којој ће бити изложена огромним притисцима.
Појашњава да су велике силе сада прво извеле акцију промене "у врху" на простору КиМ, односно да су уместо "шумара и бивших команданата УЧК-а и ратних злочинаца" довели једног, оцењује, чврстог и крутог човека - Аљбина Куртија.
За Куртија каже да га САД и западне силе "брифују и образују" од 1997. године, да је био студентски активиста, који је обилазио и Вашингтон и Брисел и Стразбур, а и коришћен је да објашњава студентска права албанским студентима и то у периоду када се, како каже, доста тога кувало на простору КиМ.
Курти се, према Човићевим речима, виђао са прилично утицајним људима у том времену, међу којима је и Клинтонов специјални представник за Балкан.
"Они су га заправо сада довели, и има одређене задатке које мора да спроведе. На унутрашњем простору КиМ то је обрачун са УЧК. Он је и за многе друге земље прихватљивији, јер није директно повезан са ратним злочинцима", каже Човић.
Истиче да то што је Курти политички индиректно повезан и што је његова идеологија таква каква је, друга ствар и додаје да је заправо и доведен да направи додатне притиске да се Србији отежа положај.
Сматра да ће Куртијево именовање, човека који је евидентно за велику Албанију, додатно закомпликовати процес дијалога.
Понавља да су одбрана од свега тога јаке институције, јасни политички ставови и јаки људи у политици.
Под "јаким политичарима" сматра људе који раде нешто конкретно и имају резултате, а оцењује да се налазимо у фази у којој се компромитују свим могућим средствима сви они који нешто раде и који покушавају и примећују шта се догађа.
Закључује да никада нећемо имати апсолутно јединство, али да је потребно радити интензивно на томе да људи који раде јавни посао буду максимално одговорни, а да се јединство постиже сталним понављањем и презентовањем нечега што је јасно, тачно и истинито.