Pritisci rastu, nacionalni interes ugrožen kao nikada do sada

Taj pritisak se, ističe Čović, "preliva" i na unutrašnju političku scenu, koja se, kako pokazuju najaktuelniji dogadujaji, sve više radikalizuje, a kako se izbori budu približavali, pokušaji radikalizacije će, kaže, biti sve veći.



U tom svetlu, kaže, treba videti i bojkot izbora dela opozicije, napade na SPC koja slavi 800 godina autokefalnosti, proteste taksista, događaje tokom promocije knjige zamenika gradonačelnika, posredovanje Evropskog parlamenta u razgovorima vlasti i opozicije, promenu vlasti na Kosovu i Metohiji...Sve su to, kaže, aktivnosti "koje se ne rade nesvesno, već su sve planirane".



Na sceni je, kaže, uticaj "meke moći" velikih sila.



Srbija nalazi pred fazom u kojoj će biti izložena ogromnim pritiscima, a Kurtijevo imenovanje, čoveka koji je evidentno za veliku Albaniju, dodatno će uticati na to.



"Paralelno sa tim, u Srbiji treba na vlast i na političku scenu napraviti dodatne pritiske, otvoriti mnoge druge probleme, koji će uzimati energiju i pažnju", opisuje Čović scenario dejstva "meke moći", odnosno pritisaka.



On smatra da su odbrana od svega toga jake institucije, vrlo jasni politički stavovi i jaki ljudi u politici.



Ocenjuje takođe da je potrebno raditi maksimalno na jedinstvu, na zaštiti institucija, Crkve, vojske, i navodi da se Srbija, nakon petooktobarskih promena, u kojima su, takođe, prema njegovim rečima, učestvovale velike sile, naivno "otvorila" i pustila "njihove obučene kadrove" da uđu u mnoge institucije i da u tim institucijama urade poslove pod pričom da je to za interes države i građana.



"Zapravo su tu nekakvi ljudi, koji odrađuju stvari za njihove geopolitičke i strateške pozicije koje je neko zacrtao", kaže Čović.



"Bojkot je, na primer, stvar ponude - ''ako nam ponudite da ovi odu, a mi da dođemo, mi ćemo vam onda sprovesti to što vi želite''. To ne bi bilo ništa strašno da se u ovom slučaju, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ne radi o srpskim nacionalnim intreresima, ali i interesima Srba ne samo na prostoru kompletne Srbije, već i svih Srba koji se nalaze u okruženju u državama i van toga", ukazuje Čocvić i zaključuje da je u tom smlislu "intenzivno" ugrožen srpski nacionalni interes.



Imajući u vidu period iza nas i ono što se dogodilo na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuje se, objašnjava, da su zapadne sile, naročito Amerika, stalno imale kombinaciju "meke i tvrde moći", koje su za cilj imale postizanje njihovih geopolitičkih ciljeva.



Podseća da se "tvrda moć" manifestuje sankcijama, blokadama, pa i vojnom intervencijom, kao što je bila NATO agresija, kao i da su Srbija i bivša SFRJ prošle razne metode, ali je, ističe, najelegantniji način koji su zapadne sile primenile - angažman specijalnih službi, koje su, nametanjem njihovih sistema vrednosti i kulture, oblikovale određeno biračko telo.



"Najbolji rezultat postižu kada dođu do nivoa da građane ubede da je promena zapravo njihova inicijativa, a za izmene, koriste određene slabosti političkih elita i eventualno probleme koji su bili prisutni u prošlosti, poput korupcije, organizovanog kriminala...", kaže Čović.



Smatra da i protest taksista spada u jednu od tih metoda velikih sila, navodeći da možda taksisti u tome učestvuju nesvesno, jer nisu upoznati sa kompletnom situacijom.



"Političke strukture su bile manje ili više sposobne, ali ne smemo zaboraviti, našu su zemlju srušili i to upravo oni koji nam uvode demokratiju, prvo sa bombama, a sada na sve ove moguće načine", navodi.



Uz sve te aktivnosti, kako kaže, Čović, stalno se pojavljuju i komentari nevladinih organizacija, od kojih veliki broj služi upravo za takve stvari- da projekcijom javnog mnjenja i biračkog tela dovedu do situacije da je ođednom sve postalo "vrlo svesno" i da sve radi samoinicijativno.



"A radi se, zapravo, o njihovim geopolitičkim interesima. Kada bi primenili američki zakon za nevladine organizacije, 90 odsto i više njih u Srbiji bi bilo zatvoreno", smatra Čović.



Kada je u pitanju sudbina Kosova i Metohije, Srbija se, kaže, nalazi pred ulaskom u fazu u kojoj će biti izložena ogromnim pritiscima.



Pojašnjava da su velike sile sada prvo izvele akciju promene "u vrhu" na prostoru KiM, odnosno da su umesto "šumara i bivših komandanata UČK-a i ratnih zločinaca" doveli jednog, ocenjuje, čvrstog i krutog čoveka - Aljbina Kurtija.



Za Kurtija kaže da ga SAD i zapadne sile "brifuju i obrazuju" od 1997. godine, da je bio studentski aktivista, koji je obilazio i Vašington i Brisel i Strazbur, a i korišćen je da objašnjava studentska prava albanskim studentima i to u periodu kada se, kako kaže, dosta toga kuvalo na prostoru KiM.



Kurti se, prema Čovićevim rečima, viđao sa prilično uticajnim ljudima u tom vremenu, među kojima je i Klintonov specijalni predstavnik za Balkan.



"Oni su ga zapravo sada doveli, i ima određene zadatke koje mora da sprovede. Na unutrašnjem prostoru KiM to je obračun sa UČK. On je i za mnoge druge zemlje prihvatljiviji, jer nije direktno povezan sa ratnim zločincima", kaže Čović.



Ističe da to što je Kurti politički indirektno povezan i što je njegova ideologija takva kakva je, druga stvar i dodaje da je zapravo i doveden da napravi dodatne pritiske da se Srbiji oteža položaj.



Smatra da će Kurtijevo imenovanje, čoveka koji je evidentno za veliku Albaniju, dodatno zakomplikovati proces dijaloga.



Ponavlja da su odbrana od svega toga jake institucije, jasni politički stavovi i jaki ljudi u politici.



Pod "jakim političarima" smatra ljude koji rade nešto konkretno i imaju rezultate, a ocenjuje da se nalazimo u fazi u kojoj se kompromituju svim mogućim sredstvima svi oni koji nešto rade i koji pokušavaju i primećuju šta se događa.



Zaključuje da nikada nećemo imati apsolutno jedinstvo, ali da je potrebno raditi intenzivno na tome da ljudi koji rade javni posao budu maksimalno odgovorni, a da se jedinstvo postiže stalnim ponavljanjem i prezentovanjem nečega što je jasno, tačno i istinito.