КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Бурек с лудајом прави само мајстор Баја

Сви су слегали раменима и говорили да нема, било би да сам се најавио, а и ко ми је био крив што сам пожурио да пите лудајнице и бурека са лудајом иштем, пре него што је Burеgyinicu “МБ-Баја“ отворио мајстор Биљбијан Максић (60), Кикинђанима и муштеријама познат по надимку Баја.     

Казивао ми је тада на градској пијаци један Kikinđaninn, да Лале нису луде, да су одувек знале шта вреди свака лудаја, да се од лудаје могу правити бундевара и друге посластице, чак и слане али да у burеgyinicama и посластичарницама узалуд тражим бурек с лудајом и бундеваре.

Објашњавао је то неубедљивом чињеницом да burеgyijе и посластичари немају своје лудаје, па им је вероватно скупо да их плате по тржишној цени, него да им је јефтиније да га праве са другим надевима, али је сматрао да без обзира на све, кикиндске burеgyijе и посластичари би требали имати у понуди бурек са лудајом и бундевару! Ако ни због геча, бар због тога што је лудаја прославила Кикинду.

Пре него што је постао мајстор за справљање бурека Биљбијан Максић Баја, учећи занат радио је код других burеkyija, када је напустио посао у Индустрији грађевинског материјала “Тоза Марковић”, једно време је радио и у Фабрици колача “Банини”, да би на крају ипак остварио циљ - отпочео бизнис у сопственој burеgyinici.

- На овој локацији смо 15 година и бурека има сваки дан, само 1. и 2.јануара не радимо. Радим са супругом Разијом, ћерком, сином и снајом, нас петоро. Родом сам од Драгаша са Косова, где живе Горанци, а у Кикинду сам дошао 1986. године и добро су нас овде прихватили. Бурек сам научио да правим код стрица у Никшићу, па мало код брата од ујака у Косову Пољу, после се оженио и створио породицу, па како су се прохтеви повећавали, узео сам локал под кирију и ту радимо од самог почетка - прича мајстор Баја.

Мајстор Баја и његова породица праве и нуде муштеријама само бурек, чак 15 врста свакодневно! Баја вели да је највећа потражња за буреком са сиром и месом, али да их праве с укусом пице, шунке, вишњама, јабукама, еурокремом и другим надевима. Тако од августа па док потраје сировина у понуди је и бурек с лудајом!

- У време одржавања “Дана лудаје” буде на тргу у изобиљу бундеваре и других посластица, али наша burеgyinica је најистрајнија, једина у граду има бурека с лудајом. Прошле године смо га правили до фебруара, док је било лудаја. Не иде баш превише, али не одустајемо од бурека с лудајом. Људи су радознали да пробају - напомиње Баја.

Да се направи добар бурек, уверава кикиндски мајстор, на првом месту потребна је добра воља, квалитетно брашно, да се све како треба замеси, сваки фил да буде квалитетан: добар сир, месо да буде добро упржено, а и да се лепо испече...

- Поред мене бурек знају да праве супруга Разија, ћерка Мерина и син Ервин, они ускачу по потреби, једино снајка Земка не прави бурек - открива Биљбијан Максић, који највише бурека направи, сви у радњи, па и муштерије потврђују да је мајстор свог заната, а само зет Бојан се не меша у burеkyijski посао него гледа своја посла у “Нафтагасу”, сем када треба појести бурек. Мајстор Баја је поносан на четворо унучади, три дечака и девојчицу.

- У Кикинди се осећам као староседеоц, више сам већ провео овде, него тамо где сам рођен у Драгашу. Због обавеза у радњи ређе идем у посету у родни крај, тамо ми живи брат, други брат је у Словенији, трећи у Црној Гори. Разасули смо се на све стране и остали тамо где нам се највише свидело. Ми смо се лагано уклопили са Банаћанима, деца и унуци су овде рођени, прави Банаћани – каже Баја.

По граду има на педесетак места где се продаје бурек, разна пецива и брза храна, а с обзиром да су Максићи посвећени само буреку, максимално је залагање свих у радњи да буде што квалитетнији.

- Имамо и две генерације потомства, па верујем да ће имати ко да прави бурек и убудуће. Ја сам им рекао да је то њихова воља. Син је завршио средњу школу, ћерка по добијању факултетске дипломе волонтирала годину дана, није за њу било посла у струци за коју се школовала, па је су остала у burеgyinici. Стаж им иде од првог дана. Имамо и стан у Београду, али тамо се тешко живи. Можда затреба унуцима када се буду школовали. Уверили смо се да је најбоље тамо где се ради. Ја и жена из Кикинде никуд не идемо, а за унуке ћемо видети - вели мајстор Баја. 

У burеgyinici се мало дуже ради, али он сматра да је сваки посао тежак. Стижу у радњу у пет ујутру и већ након 15 минута има врућег бурека, јер се тесто припреми prеthodnog дана, треба да надође да би се добро развило и направио добар бурек. Муштерије су радници ранораниоци, средњошколци, у околини су разне институције, трговине, кафићи и аутобуска станица, тако да је бурак тражен у овом крају.

- Знамо да бурек не можемо правити за цео град, али све што направимо успемо да продамо. Ради нас петоро и не би било добро да бурека остаје, јер буреку је рок трајања само тог дана када се направи - уверава мајстор Баја.

Фото и текст: Милорад Митровић