Актив жена „Војвођанке” радо виђен гост на гастрономским манифестацијама
Актив жена Војводине „Војвођанка” почео је да ради крајем јуна 2018. године и броји око 20 жена које су желеле више да се друже у слободно време, али и да промовишу старе рецепте, с традицијом која се протеже до времена наших прабака. Осим тога, одличне су у разним рукотворинама, а за уређења тезги декупаж техником освајале су и прва места.
– Првобитно је идеја била да се зовемо „Огњена Марија”, зато што сам рођена на тај дан, међутим, парохија се није сложила с тим предлогом, стога смо „Војвођанке” – каже за наш лист председница Актива жена, Живана Ивановић. – Војвођанке смо, јер нас има из свих делова покрајине, од Новог Сада, Ковиља, Пивница до Вајске.
Како каже наша саговорница, десна рука у послу јој је Снежана Славка из Вајске. Њих две све организују, а онда, у зависности од количине и обима посла, по позиву, неке од чланица долазе и остају да преспавају у Новом Саду. Кулинарске специјалитете углавном праве ноћ пре учешћа на некој од манифестација.
– Засучемо рукаве и почнемо да стварамо чаролије, које се огледају у разноврсности јела и укуса – вели Живана. – Нажалост, наш велики проблем је што немамо просторије у којима бисмо могле да функционишемо. Све што радимо, организујемо код мене или код Снеже у кући. Чланице долазе када се договоримо, и то да преспавају јер другачије не можемо. Не виђамо се често, бар за сада, док не обезбедимо било какве просторије. Виђамо се када је неко дешавање и када треба више руку да се обави посао, али је и забава увек загарантована. Све што радимо, финансирамо саме, али немамо новца којим бисмо платиле изнајмљени простор. Наше чланице не плаћају чланарину, већ доносе разне посластице које представљамо на манифестацијама, а од новца скупљеног од продаје купујемо материјал за прављење следећих специјалитета.
Генерално, визија Актива жена је да раде с најмлађима. Стога планирају да разговарају с институцијама које се баве децом и предложе им своје идеје, те се надају да ће неко за њих имати слуха. Базирале би се на рад кроз едукативне радионице, на којима би деца учила да праве разне рукотворине или облике, играјући се тестом и сличним материјалима. За сада се њихов рад углавном темељи на прављењу разних старинских ђаконија, које буде сећање на детињство.
– Позивају нас на разне манифестације, па смо тако прошле године биле у Тршићу на сабору, док смо се овог пута одлучиле за „Чалабрц” фест – рекла је Живана. – Биле смо недавно у Кленку на „Фестивалу бресквица” и било је то предивно искуство. Позване смо да присуствујемо као гости, а освојиле смо прво место за уређење тезге декупаж техником, исто као и у Црној Бари.
„Војвођанке” су учествовале и на манифестацији „Укуси Војводине” у Лиманском парку, када су се суграђанима представиле разним укусним јелима, прављеним по старим рецептима. Осим тога, своје умеће показале су и на манифестацији „Гомбоце и ташци”.
– Шненокле су нам главни адут за „Чалабрц фест”, а правимо и запачене палачинке са сиром, штрудле, и тесто с маком и орасима, сокиће од нане, шаргарепе, цвекле и јабуке – прича Живана. – Осим тога, незаобилазни у нашој понуди су компоти од крушке и дуње, затим сок, слатко и вино од купина и слатко од трешње. Правимо и слане и слатке палачинке, бундевару, чоколадне коцке, кифлице са салом, гомбоце и ташке.
Различитих су генерација, од девојака и жена до старијих дама, а имају и једног младића, Срђана Михајловића, студента електротехнике на ФТН-у. Уколико неко жели да им се придружи, може да се јави Живани путем телефона 063/771-98-20 или Снежани на број 061/130-21-72. За све који желе да се боље упознају с њиховим радом доступна је „Фејсбук” страница „Актив жена Војводине Војвођанке”.
По Живаниним речима, све воће које користе за прављење различитих посластица је с њеног плаца у Ковиљу. Тамо увек има посла, па се онда сви организују и раде све што треба, да би обезбедили савршене плодове за своје производе: обрађују земљу, копају, плеве, скупљају и беру плодове и слично. Имају и лешнике, који ускоро треба да се крцкају и припремају за коришћење. Све је домаће, природно и непрскано.
И. Бакмаз