Започела обнова станишта орла крсташа
НЕРАДИН: На Фрушкој гори, крај села Нерадин, једног од потенцијалних станишта орла крсташа, саопштени су резултати кампање компаније „Карсберг Србија”, која је минулог лета привукла велику пажњу јавности.
Реч је о кампањи „Лавовски за орлове” којом је омогућено да се куповином полулитарске флаше „лав пива” помогне очување симбола Србије, орла крсташа. Новац је намењен за више станишта ове ретке птице широм Војводине. Кампања је спроведена у сарадњи са Министарством заштите животне средине и Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, а њен дугорочни циљ је обнављање бројности орла крсташа у Србији.
- Захвални смо нашим потрошачима што су, доприневши нашој до сада најважнијој друштвено одговорној кампањи, заиста показали да су прави лавови. Поред обнове станишта орла крсташа и повратка овог националног симбола на његова вековна огњишта, наш циљ био је и подизање свести о последицама које небрига неповратно оставља на нашу околину и живи свет – рекао је Марко Симић, бренд mеnayеr пива „лав”.
Иза апела компаније „Карсберг Србија” стале су и бројне јавне личности од Јована Мемедовића и Ненада Јездића, до Жељка Обрадовића, Раде Ђурић и Предрага Марковића, подсетио је Симић и захвалио се партнерима - Министарству заштите животне средине, чије је активно учешће допринело значају кампање, те Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, чији су труд, стручност и дугогодишња преданост овом проблему, пример свима.
Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије појаснио је зашто је обнова станишта кренула баш из Нерадина.
- Поред Српског Крстура где и данас живе, на овој локацији на Фрушкој гори орлови крсташи су се најдуже задржали, до 2016. године. Пашњаци око села Нерадина обезбеђују најбоље услове за живот орловима и тамо, након додатног припремања терена, можемо најпре да очекујемо њихов повратак. Управо ово је главни разлог због ког смо одлучили да у обнављање станишта кренемо са ове локације – рекао је Ружић.
Услед замирања традиционалног сточарства када се стока терала на пашњаке, травна станишта обрастају у жбунове и престају да буду дом угроженим врстама, попут крсташа и његовог омиљеног плена – текунице. Зато је била неопходна интервенција људи, да очисте пашњаке, појаснио је Ружић.
В. Х.