Пада поверење у традиционалне, расте у онлине медије
БЕОГРАД: Мали је број земаља на свету који има оволики број медија, док је са друге стране мали број земаља са овако мало новца у медијском бизнису, рекао је данас Срђан Богосављевић из агенције Стратеџик маркетинг представљајући истраживање "Медијска сцена Србије 2019".
Он је на конференцији "Права мера медија 2.0", на којој је представљена тренутна медијска сцена Србије, рекао и да је број медија у Србији изнад могућности тржишта, илуструјући то податком да је у последњих 20 година њихов број порастао на 2.357 медијских јединица.
Истовремено, приход од медијског тржишта износи 440 милиона евра.
Телевизија представља главни извор информисања грађана, а онлине медији постају једнако значајан канал комуникације.
Богосављевић је изнео и податак да је главни извор информисања грађана Србије и даље телевизија, 82,6 одсто, затим су то онлине издања са 56 одсто, док су друштвене мреже на трећем месту са 40 одсто.
Он је рекао да, према истраживању, пада поверење у традиционалне медије, а расте у онлајн и у друштвене мреже, што је, поред Грчке, редак пример у Европи.
Изабела Бранковић, извршна директорка Асоцијације медија, која је организатор конференције, казала је да су на конференцији представљени и тржиште Србије, трендови и проблеми у области медијских мерења, али и модели који функционишу у Европи, наведено је у саопштењу.
На два панела у оквиру конференције стручњаци из медијске сфере говорили су о стању и перспективама медијских мерења као и препорученом моделу организација ЈИЦ (Јоинт Industry Цомитее) који представља функционалан начин сарадње три најважније групе актера на медијском тржишту - медијских издавача, агенција и оглашивача.
Кристин М. Лорд, председница IREX-a, америчке развојне организације која у Србији спроводи УСАИД-ов пројекат "Јачање окружења за одрживост медија", казала је да је њихова жеља да заједно са тимом из Србије допринесу променама које ће утицати на транспарентност и одговорност актера на српској медијској сцени.
"Сматрамо да вести треба да буду тачне, објективне и омогуће да се чују гласови различитих појединаца. Ова жеља је амбициозна и има економске и политичке изазове, који су понекад чак и непријатељски. Међутим, верујемо да ће медијски амбијент бити транспарентнији уколико независним медијима омогућимо алате да приђу широј публици. Желимо да медији, оглашивачи и пре свега грађани, осете бољитак на медијском тржишту", рекла је Лорд.
