БАНСКА ПАЛАТА Најлепша грађевина прошлог века је у Новом Саду

Симбол моћи, успеха и лепоте, Банска палата, Бановина, Бела Бановина и Бачка погача, али и Лађа на Дунаву, Бела крстарица како су је све називали кроз време је прича о политичкој, економској и културној моћи Покрајине.

Бановина је била седиште бана Дунавске бановине (1939-1941) и Банске управе, у којој се данас налази Покрајинска влада и Скупштина АП Војводине. Симбол политичке, економске, друштвене и културне моћи, онда и сада, Банску палату чине две одвојене зграде, које су подигнуте 1939. године на простору од 28.000 квадрата “Малог Лимана” некадашњег Булевара Краљице Марије, данас Булевар Михајла Пупина 16. У административној згради у којој се налазила Банска управа, после рата, смештени су извршни органи покрајине Војводине.

Грађевина је подигнута уз нови булевар у облику потковице дуге 185 метара и широке 42,5 метара. Висина (без куле) износи 20 метара и зграда броји пет етажа, од сутерена до поткровља. Бановина има пет улаза, до којих су два средишња, репрезентативни и службени. Једна зграда броји 569 одељења, претежно канцеларијског простора, а друга 147. Архитектонску композицију палате украшава кула на североисточном углу висока 42 метра.

Како је било некада

Нови Сад 3.октобра 1929. годинен објавом Краља Александра Првог Карађорђевића постао је престони град једне од девет југословенских бановина. Дунавска бановина по економској моћи, перспективи развоја и позиције у држави, поред Савске и Дравске бановине, слови за најразвијеније подручје које се простире на 28.160 квадратних километара и броји 2,3 милиона становника. У име краља, управу су обављали банови, који су председавали Бановским већем и Бановска управа била је састављена од угледних и успешних грађана, без обзира на националну припадност, који су по опредељењу припадали интегралном југословенству, јер је требало оформити нове центре моћи и уклонити националне поделе.

Бановину данас красе низ медаљона са ликовима српских краљева и војвода из Првог светског рата израђених у плитком рељефу на Административној згради, као и стилизовани државни грбови на бочним улазима и на улазу у Бановинску штедионицу на заобљеном делу зграде.

Последњи бан Дунавске бановине столовао је 17 дана, а Бански стан напустио на дан капитулације Краљевине Југославије 1941. године (од пуча 27. марта до капитулације 6. априла).  Још за време Аустрогарске било је прописано да насељени део треба да буде удаљен најмање 500 метара од реке, те је град од обале био удаљен мочварном тлом и лиманима, као и шанцем у војском чуваног мостобрана на реци. После присаједињења Краљевине СХС 1918. године и 1929. године проглашењем Краљевине Југославије град мења своје лице, развијају се индустријска предузећа која су смештена уз саму обалу Дунава. Насипа се простор између старог језгра града и дунавске обале (подручје Малог и Великог Лимана), уклања се мостобран, што означава слободан приступ обалама реке. Формира се ново градско језгро, тадашњи Булевар Краљице Марије (где стоји и Бановина), од дунавске обале и моста Краља Томислава.

Тематска мултимедијална изложба ауторке Љиљане Дожић “Банска палата- прича иза приче” која се може погледати у Архиву Војводине, не обележава само 80 година постојања ове грађевине, која слови за један од симбола Новог Сада. Изложба показује много више, документе из историје ове грађевине, фотографије становника Новог Сада, личности које су обележиле протеклих осам деценија у највећем граду Војводине...

Тајна скупштинске куле

Кула на крову зграде АПВ је низ година, будући да је тешко доступна, брижљиво чувала тајну. Наиме, на целокупној унутрашњој површини зидова куполе налазе се бројни записи и цртежи настали графитном оловком које су сачинили људи који су се у одређеном тренутку из нама (до сада) непознатих разлога, обрели на овом месту. Најстарији запис настао је четрдесетих година прошлог века, а највише их је из времена Другог светског рата и непосредно после завршетка ратних збивања. Једни поред других, записи “обичних људи”, кроз чије се судбине преламају велики друштвено- историјски процеси, у замршеним животним правилима и са непредвидивим исходима, откривају њихове личне унутрашње драме у вечитој човековој борби за спас и бољи живот. Овај јединствени живи изворни материјал који чини фондове памћења, представљен је први пут јавности на изложби и постаје приступачан за боље разумевање прошлости, али представља и подстицај за даља истраживања.

Поздрав из Новог Сада

Разгледнице са пажљиво одабраним мотивима и данас представљају изузетно вредну документарну грађу. Банска палата у Новом Саду била је чест мотив разгледница које су Новосађани радо слали. Сваки запис на разгледницама је и мали хоризонт памћења, а Банска палата “бела крстарица” је симболично постала сведок рађања модерне приватности.

Ауторка изложбе Љиљана Дожић каже да изложба представља велики јубилеј- 80 година од изградње Бановинског комплекса- Банска палата у Новом Саду, као и путовање кроз време.

Маша Стакић

Фото: Дневник/Радивој Хаџић