ТВОЈА РЕЧ Марин Пиуковић (23): Млади су толерантни и теже бољој будућности

Као апсолвент на Економском факултету, ангажован је у Заводу за културу војвођанских Хрвата и свакодневно се труди да буде од помоћи својим вршњацима, да их повеже и са осталом омладином којом су окружени.

- Главна мисија нас младежи је да се умрежимо са свим младим Хрватима из подручја целе Војводине, али и шире, из целе Србије, да остваримо неке контакте, да се боље упознамо, да млади виде присутност неких институција, да нису остављени сами, да се увек могу обратити због било каквих проблема, с било каквим питањима - наводи наш саговорник.

Какве проблеме и питања имају млади Хрвати у Војводини?

- Млади Хрвати у Војводини имају исте проблеме као и сви млади у Републици Србији, а највише је то проблем економске природе. Тешко долазе до посла, с тим што је младом Хрвату знатно теже, јер бити припадник хрватске националне мањине није овде најславније, па му је још теже да дође до посла, нарочито када је реч о јавном сектору.

Да ли буду нека образложења при одбијању или млади по дифолту ни не траже посао на таквим местима јер претпостављају да ће бити одбијени?

- Неке конкретне ствари, да ли има неког одбијања, то не знам. Колико сам упознат, млади у мом окружењу су још студенти и нису ни покушали да нађу посао, али из искуства старијих смо сазнали да је младом Хрвату доста тешко да дође до неког положаја у јавном сектору.

Споменуо си да није најславније бити Хрват у Србији, односно у Војводини, да ли у том смислу наилазите на и проблеме у контексту омладине коју чине припадници и других националности?

- Најбоље ти говоре истраживања која су спроведена прошле године, када су Хрвати проглашени као најомраженији народ у Србији. Али, млади, наше генерације, мислим да се добро слажу са својим вршњацима, сународницима. Наравно, увек има неких затезања, али генерално мислим да су Хрвати доста добро укључени у друштвени живот овде.

И, колико млади, онда, раде на томе да се превазиђе та нетрпељивост?

- Мислим да највише зависи од особе до особе и неког кућног одгоја и става који се наследи. Мислим да су млади, који су рођени крајем деведесетих година, некако толерантни и нису оптерећени националном припадношћу, већ су више демократски опредељени.

Хоћеш да кажеш да има наде да се односи изгладе?

- Свакако! Има наде да се у будућности ти затегнути односи ублаже и да се крене напред са неким бољитком.

Будући да имаш прилику да се дружиш и са младим Хрватима и из Хрватске и Србије, постоје ли неке разлике?

- Могу рећи да не. Млади Хрвати из обе државе имају сличне ставове, бар што се тиче тих неких међунационалних односа. Сви желе да се то остави иза и да крену у бољу будућност, где неће бити затегнутих односа.

А, постоје ли неке разлике и сличности између младих Хрвата и Срба?

- Рецимо, Хрвата има знатно мање у Србији, него Срба у Хрватској. Али сви смо слични. Исту музику слушамо, исте филмове гледамо, наравно да постоје културолошке и верске разлике, али сви смо људи и нема неких велики одступања.

Какви су вам даљи планови за Младеж?

- Планирамо најпре активности на јесен, а то је кратка школа за младе Хрвате, где ће моћи да се упознају са челним институцијама Хрвата у Србији, стећи ће знања и вештине из области ПР-а, као и јавног наступа. То ће бити школа из два модула, први је јесењи ове године, а други ће бити на пролеће 2020. године.

Шта је оно чиме се ти бавиш мимо свега овога, али и колико у слободно време радиш на изглађивању свих односа?

- Већ дуго година сам укључен у фолклор, играм у Хрватском културном центру „Буњевачко коло” и то ми дође као добра рекреација након посла и вентил за опуштање. С друге стране, редовно пратим медије и оно што се пише о хрватској заједници, трудим се да испратим све поруке, да будем у току и знам шта се дешава како бих располагао са ажурираним и провереним подацима који долазе и из Хрватске и из Србије. А како радим на бољитку... Најбоље је тако што ослушкујем и видим шта младе мучи и шта их тишти, па се трудим да их упутим ка некоме ко им може помоћи и дати савет. Трудим се да будем ту уз њих.

Да ли би хтео још нешто да додаш, истакнеш, апелујеш?

- У суштини, то је то. Драго ми је да „Дневник” показује интересовање за младе Хрвате у Србији и надам се да ћемо наставити сарадњу, да ћете пратити наше активности.

Текст и фото: Леа Радловачки