TVOJA REČ Marin Piuković (23): Mladi su tolerantni i teže boljoj budućnosti

Kao apsolvent na Ekonomskom fakultetu, angažovan je u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata i svakodnevno se trudi da bude od pomoći svojim vršnjacima, da ih poveže i sa ostalom omladinom kojom su okruženi.

- Glavna misija nas mladeži je da se umrežimo sa svim mladim Hrvatima iz područja cele Vojvodine, ali i šire, iz cele Srbije, da ostvarimo neke kontakte, da se bolje upoznamo, da mladi vide prisutnost nekih institucija, da nisu ostavljeni sami, da se uvek mogu obratiti zbog bilo kakvih problema, s bilo kakvim pitanjima - navodi naš sagovornik.

Kakve probleme i pitanja imaju mladi Hrvati u Vojvodini?

- Mladi Hrvati u Vojvodini imaju iste probleme kao i svi mladi u Republici Srbiji, a najviše je to problem ekonomske prirode. Teško dolaze do posla, s tim što je mladom Hrvatu znatno teže, jer biti pripadnik hrvatske nacionalne manjine nije ovde najslavnije, pa mu je još teže da dođe do posla, naročito kada je reč o javnom sektoru.

Da li budu neka obrazloženja pri odbijanju ili mladi po difoltu ni ne traže posao na takvim mestima jer pretpostavljaju da će biti odbijeni?

- Neke konkretne stvari, da li ima nekog odbijanja, to ne znam. Koliko sam upoznat, mladi u mom okruženju su još studenti i nisu ni pokušali da nađu posao, ali iz iskustva starijih smo saznali da je mladom Hrvatu dosta teško da dođe do nekog položaja u javnom sektoru.

Spomenuo si da nije najslavnije biti Hrvat u Srbiji, odnosno u Vojvodini, da li u tom smislu nailazite na i probleme u kontekstu omladine koju čine pripadnici i drugih nacionalnosti?

- Najbolje ti govore istraživanja koja su sprovedena prošle godine, kada su Hrvati proglašeni kao najomraženiji narod u Srbiji. Ali, mladi, naše generacije, mislim da se dobro slažu sa svojim vršnjacima, sunarodnicima. Naravno, uvek ima nekih zatezanja, ali generalno mislim da su Hrvati dosta dobro uključeni u društveni život ovde.

I, koliko mladi, onda, rade na tome da se prevaziđe ta netrpeljivost?

- Mislim da najviše zavisi od osobe do osobe i nekog kućnog odgoja i stava koji se nasledi. Mislim da su mladi, koji su rođeni krajem devedesetih godina, nekako tolerantni i nisu opterećeni nacionalnom pripadnošću, već su više demokratski opredeljeni.

Hoćeš da kažeš da ima nade da se odnosi izglade?

- Svakako! Ima nade da se u budućnosti ti zategnuti odnosi ublaže i da se krene napred sa nekim boljitkom.

Budući da imaš priliku da se družiš i sa mladim Hrvatima i iz Hrvatske i Srbije, postoje li neke razlike?

- Mogu reći da ne. Mladi Hrvati iz obe države imaju slične stavove, bar što se tiče tih nekih međunacionalnih odnosa. Svi žele da se to ostavi iza i da krenu u bolju budućnost, gde neće biti zategnutih odnosa.

A, postoje li neke razlike i sličnosti između mladih Hrvata i Srba?

- Recimo, Hrvata ima znatno manje u Srbiji, nego Srba u Hrvatskoj. Ali svi smo slični. Istu muziku slušamo, iste filmove gledamo, naravno da postoje kulturološke i verske razlike, ali svi smo ljudi i nema nekih veliki odstupanja.

Kakvi su vam dalji planovi za Mladež?

- Planiramo najpre aktivnosti na jesen, a to je kratka škola za mlade Hrvate, gde će moći da se upoznaju sa čelnim institucijama Hrvata u Srbiji, steći će znanja i veštine iz oblasti PR-a, kao i javnog nastupa. To će biti škola iz dva modula, prvi je jesenji ove godine, a drugi će biti na proleće 2020. godine.

Šta je ono čime se ti baviš mimo svega ovoga, ali i koliko u slobodno vreme radiš na izglađivanju svih odnosa?

- Već dugo godina sam uključen u folklor, igram u Hrvatskom kulturnom centru „Bunjevačko kolo” i to mi dođe kao dobra rekreacija nakon posla i ventil za opuštanje. S druge strane, redovno pratim medije i ono što se piše o hrvatskoj zajednici, trudim se da ispratim sve poruke, da budem u toku i znam šta se dešava kako bih raspolagao sa ažuriranim i proverenim podacima koji dolaze i iz Hrvatske i iz Srbije. A kako radim na boljitku... Najbolje je tako što osluškujem i vidim šta mlade muči i šta ih tišti, pa se trudim da ih uputim ka nekome ko im može pomoći i dati savet. Trudim se da budem tu uz njih.

Da li bi hteo još nešto da dodaš, istakneš, apeluješ?

- U suštini, to je to. Drago mi je da „Dnevnik” pokazuje interesovanje za mlade Hrvate u Srbiji i nadam se da ćemo nastaviti saradnju, da ćete pratiti naše aktivnosti.

Tekst i foto: Lea Radlovački