Отисак прста и црте лица мењају платне картице

Изгледа да ће и они ускоро стећи сличну навику јер модерна технологија претвара паметне телефоне у новчаник и платне картице, и то већ данас. Осим коришћења на продајним местима, моћи ће наравно да се користе и за онлајн плаћања. Прецизније, бројеве, лозинке и остала средства препознавања замењиваће биометријски систем заштите. Ту област регулише и нова директива Европске уније ПСД-2 која се примењује од 14. септембра и уводи нова правила у провери идентитета. Она за сада не утиче директно на наше тржиште, али познато је да Србија иде у корак с прописима који се примењују у ЕУ те да их усваја.

Новина која нам стиже зове се дигитални токен. То је замена за платну картицу у дигиталном свету. Дигитална платна картица је везана за уређај, односно мобилни телефон корисника и трговца. Без обзира на то где се обаваља куповина, плаћање може да одобрити само власник, и то приказивањем свог потрета на уређају или прислањањем прста тамо где као идентификација при плаћању служи отисак.

Власници који изгубе мобилни телефон имали би разлога за бригу, али само на први поглед. О томе директор развоја пословања у компанији „Мастеркард” за Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину Никола Механџић каже:

– Картица је претворена у токен који је везан за мобилни телефон – наводи он. – За плаћања код различитих трговаца потрошачи имају различите токене. Укоко им неко украде телефон, корсник може повући токен за мобилни телефон и на тај начин поништава целу картицу.

Када су пре петнаестак година платне картице постале масовна појава код нас, почеле су и прве злоупотребе. Сем рођака који су злоупотребили то што су имали ПИН корисника, јавили су се и нови начини крађе. Пре свега, и код нас је стигла „либанска клопка”. То је уређај који се монтира на банкомат и снима ПИН-ове па лопови после користе податке за плаћање и подизање новца. Сада им та клопка неће бити много од помоћи, а да ли ће наћи начина да ископирају нечије лице или прст, остаје да се види.

У Европској унији тај вид плаћања подржава 250 банака. Поменуту услугу је код нас за сада увела само Сосијете женерал банкам у сарадњи с „Мастеркардом”. Али тако је на почетку. Како мобилни новчаници буду освајали клијенте банака, тако ће и та новина добијати на популарности. Зато је и добро што је Директива донета. Надлежни који воде финансијску политику у ЕУ били су опрезни. Они траже да се приликом идентификације онога ко плаћа идентитет провери на два начина да би се уплата одоборила. Истовремено, Директива је одбацила плаћања путем СМС порука јер у ЕУ сматрају да то није безбедно.

У Србији су куповине онлајн све популарније. Најновије истраживање „Мастеркарда” је показало да 73 одсто корисника финансијских услуга у Србији купује онлајн, а то је 23 одсто више него пре три године. Истраживања исте компаније показала су да 42 одсто испитаних слабо познаје опасности од превара на интеренту, али су спремни да науче више. Када желе нешто да науче, онда опет траже податке на интернету. У тој области биће у наредном периоду бурно.

Д. Вујошевић