Otisak prsta i crte lica menjaju platne kartice

Izgleda da će i oni uskoro steći sličnu naviku jer moderna tehnologija pretvara pametne telefone u novčanik i platne kartice, i to već danas. Osim korišćenja na prodajnim mestima, moći će naravno da se koriste i za onlajn plaćanja. Preciznije, brojeve, lozinke i ostala sredstva prepoznavanja zamenjivaće biometrijski sistem zaštite. Tu oblast reguliše i nova direktiva Evropske unije PSD-2 koja se primenjuje od 14. septembra i uvodi nova pravila u proveri identiteta. Ona za sada ne utiče direktno na naše tržište, ali poznato je da Srbija ide u korak s propisima koji se primenjuju u EU te da ih usvaja.

Novina koja nam stiže zove se digitalni token. To je zamena za platnu karticu u digitalnom svetu. Digitalna platna kartica je vezana za uređaj, odnosno mobilni telefon korisnika i trgovca. Bez obzira na to gde se obavalja kupovina, plaćanje može da odobriti samo vlasnik, i to prikazivanjem svog potreta na uređaju ili prislanjanjem prsta tamo gde kao identifikacija pri plaćanju služi otisak.

Vlasnici koji izgube mobilni telefon imali bi razloga za brigu, ali samo na prvi pogled. O tome direktor razvoja poslovanja u kompaniji „Masterkard” za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu Nikola Mehandžić kaže:

– Kartica je pretvorena u token koji je vezan za mobilni telefon – navodi on. – Za plaćanja kod različitih trgovaca potrošači imaju različite tokene. Ukoko im neko ukrade telefon, korsnik može povući token za mobilni telefon i na taj način poništava celu karticu.

Kada su pre petnaestak godina platne kartice postale masovna pojava kod nas, počele su i prve zloupotrebe. Sem rođaka koji su zloupotrebili to što su imali PIN korisnika, javili su se i novi načini krađe. Pre svega, i kod nas je stigla „libanska klopka”. To je uređaj koji se montira na bankomat i snima PIN-ove pa lopovi posle koriste podatke za plaćanje i podizanje novca. Sada im ta klopka neće biti mnogo od pomoći, a da li će naći načina da iskopiraju nečije lice ili prst, ostaje da se vidi.

U Evropskoj uniji taj vid plaćanja podržava 250 banaka. Pomenutu uslugu je kod nas za sada uvela samo Sosijete ženeral bankam u saradnji s „Masterkardom”. Ali tako je na početku. Kako mobilni novčanici budu osvajali klijente banaka, tako će i ta novina dobijati na popularnosti. Zato je i dobro što je Direktiva doneta. Nadležni koji vode finansijsku politiku u EU bili su oprezni. Oni traže da se prilikom identifikacije onoga ko plaća identitet proveri na dva načina da bi se uplata odoborila. Istovremeno, Direktiva je odbacila plaćanja putem SMS poruka jer u EU smatraju da to nije bezbedno.

U Srbiji su kupovine onlajn sve popularnije. Najnovije istraživanje „Masterkarda” je pokazalo da 73 odsto korisnika finansijskih usluga u Srbiji kupuje onlajn, a to je 23 odsto više nego pre tri godine. Istraživanja iste kompanije pokazala su da 42 odsto ispitanih slabo poznaje opasnosti od prevara na interentu, ali su spremni da nauče više. Kada žele nešto da nauče, onda opet traže podatke na internetu. U toj oblasti biće u narednom periodu burno.

D. Vujošević