Зашто се језива мелодија из 13. века стално појављује у филмовима?
Визуелне и наративне алузије из филмова могу да “скоче” на нас, али музика има тенденцију да делује на доста суптилнији начин, изазивајући емотивне реакције, пише ЦДМ.
Једна од омиљених мелодија режисера, која се може чути у прегршт филмских остварења, је део из “Диес Ирае”, грегоријанског реквијема из 13. века који се преписује Томасу да Келану. Химна описује Судњи дан, последњу трубу која позива душе пред престоље Божје, одакле ће добри да буду спасени, а зли протерани у вечни пламен.
Наравно, већина ове ноте зна из култне сцене у филму Амадеус где Моцарт компонује “Диес Ирае” за свој Реквијем. Једном када чујете чаробно злослутни низ нота, одмах ћете помислити на музику композиторке Венди Карлос из “Паклене поморанџе” и “Исијавања”.
Али да ли сте приметили ове четири ноте и у Дизнијевом анимираном филму “Краљ лавова”, филму “Ратови звезда” – епизода ИВ: Нова нада” или филму “Диван живот” из 1946. године? А ту су и “Хари Потер и Дворана тајни”, “Блиски сусрет треће врсте”, као и “Сам у кући”. “Диес Ирае” саставни је део филмова скоро од кад они постоје, односно од првог звучног филма из 1927. године, а све због ефекта који ствара и појачава осећај страха.