Народ је тражио доживотни затвор, законодавац је то испоштовао

Практично, доживотни затвор, уместо казне од 30 до 40 година, без могућности условног отпуста постаје и у Србији највећа казна за извршиоце пет најтежих кривичних дела попут тешког убиства, силовања, обљубе над децом, трудницама и немоћним лицима. На ове новине у српском кривичном законодавству подсетио је данас на саветовању кривичара на Златибору државни секетар у Министарству правде Србије Радомир Илић.

Он је рекао да је ова година била врло торбулетна за кривично законодавство јер су уследиле неке од најрадикалнијих измена Кривичног законика,  сачињен је и нацрт уставних амандамана који је прошао скупштински одбор, а новим прописима ће се статусно уредити и положај судија и тужилаца.

С обзиром на полемике у стручној јавности око увеђења доживотног затвора и условног отпуста, државни секретар је подсетио да је законописац хтео да буде доследан народној иницијативи и да је имао у виду пре свега  предлог "Фондације Тијана Јурић" с потписима више од 150.000 грађана. Тај предлог је схватан и као врста референдума. Међутим, део учесника у данашњој расправи, међу њима и професор Правног факултета у Београду др Ђорђе Игњатовић и председник Српског удружења за кривичноправну теорију о праксу др Станко Бејатовић остали су на становишту да нема сигурних гаранција да ће строжа казнена политика довести до смањена најтежих кривичних дела нити ће то бити довољна реакција државе на смањењу криминалитета.

По њима, битна је ефикасност у откривању, доказивању и пресуђивању док је професор др Војислав Ђурђић из Ниша био за то да мењање кривичног законодавства уследи не под притиском већ их треба чинити после посебних анализа.

Предвиђеним измена КЗ прописано је и да лица осуђена на доживотну робију остварују правно на условни отпуст после 27 година проведеног у затвору а у одређеним случајевима предвиђено је да условни отпуст траје десет година од дана када је кажњеник условно отпуштен.

"Није тачно да ће сви ићи у затвор.Главна тема су заправо повратници. Поврат је степенован са "три ударца". Први пут редовно кажњавањње, други пут је суд дужан да га казни на граници миниумума, а трећи пут преко половине законом прописане казне.То су они који профеисонално врше кривична дела. Неко се појављује као професионални разбојник, а то не сме да заврши условно осудом или казном близу минимума", рекао је секретар Илић.

Показало се и да су специјална одељења судова и тужилаштва за борбу против корупције дала резултате. Од 1. марта прошле године до краја јула ове године за коруптивна кривична дела покренуто је 1007 оптужница, донето 628 пресуда, од тога 614 осуђујућих и 12 ослобађајућих и 2 одбијајуће.Нови закон подразумева регионалне центре за судско тужилачки удар на корупцију у Новом Саду, Нишу и Краљеву и гониће корупцију до 200 милиона динара , а преко те суме преузима Београдско централно тужиластво.  Саветовање кривичара на Златибору окупило је више од 400 професора, судија, тужилаца, адвоката и посленика правничке струке и главна тема расправе су "Измене у кривичном законодавству и статусу носилаца правосудних функција и адекватност дрзавне реакције на криминалитет."

Непосредни организатор скупа је Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу уз подршку Министарства правде, мисије ОЕБС у Србији, ИНТЕРМЕКС-а из Београда и Правосудне академије.                                     

В. Савић