Narod je tražio doživotni zatvor, zakonodavac je to ispoštovao

Praktično, doživotni zatvor, umesto kazne od 30 do 40 godina, bez mogućnosti uslovnog otpusta postaje i u Srbiji najveća kazna za izvršioce pet najtežih krivičnih dela poput teškog ubistva, silovanja, obljube nad decom, trudnicama i nemoćnim licima. Na ove novine u srpskom krivičnom zakonodavstvu podsetio je danas na savetovanju krivičara na Zlatiboru državni seketar u Ministarstvu pravde Srbije Radomir Ilić.

On je rekao da je ova godina bila vrlo torbuletna za krivično zakonodavstvo jer su usledile neke od najradikalnijih izmena Krivičnog zakonika,  sačinjen je i nacrt ustavnih amandamana koji je prošao skupštinski odbor, a novim propisima će se statusno urediti i položaj sudija i tužilaca.

S obzirom na polemike u stručnoj javnosti oko uveđenja doživotnog zatvora i uslovnog otpusta, državni sekretar je podsetio da je zakonopisac hteo da bude dosledan narodnoj inicijativi i da je imao u vidu pre svega  predlog "Fondacije Tijana Jurić" s potpisima više od 150.000 građana. Taj predlog je shvatan i kao vrsta referenduma. Međutim, deo učesnika u današnjoj raspravi, među njima i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Ignjatović i predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju o praksu dr Stanko Bejatović ostali su na stanovištu da nema sigurnih garancija da će stroža kaznena politika dovesti do smanjena najtežih krivičnih dela niti će to biti dovoljna reakcija države na smanjenju kriminaliteta.

Po njima, bitna je efikasnost u otkrivanju, dokazivanju i presuđivanju dok je profesor dr Vojislav Đurđić iz Niša bio za to da menjanje krivičnog zakonodavstva usledi ne pod pritiskom već ih treba činiti posle posebnih analiza.

Predviđenim izmena KZ propisano je i da lica osuđena na doživotnu robiju ostvaruju pravno na uslovni otpust posle 27 godina provedenog u zatvoru a u određenim slučajevima predviđeno je da uslovni otpust traje deset godina od dana kada je kažnjenik uslovno otpušten.

"Nije tačno da će svi ići u zatvor.Glavna tema su zapravo povratnici. Povrat je stepenovan sa "tri udarca". Prvi put redovno kažnjavanjnje, drugi put je sud dužan da ga kazni na granici miniumuma, a treći put preko polovine zakonom propisane kazne.To su oni koji profeisonalno vrše krivična dela. Neko se pojavljuje kao profesionalni razbojnik, a to ne sme da završi uslovno osudom ili kaznom blizu minimuma", rekao je sekretar Ilić.

Pokazalo se i da su specijalna odeljenja sudova i tužilaštva za borbu protiv korupcije dala rezultate. Od 1. marta prošle godine do kraja jula ove godine za koruptivna krivična dela pokrenuto je 1007 optužnica, doneto 628 presuda, od toga 614 osuđujućih i 12 oslobađajućih i 2 odbijajuće.Novi zakon podrazumeva regionalne centre za sudsko tužilački udar na korupciju u Novom Sadu, Nišu i Kraljevu i goniće korupciju do 200 miliona dinara , a preko te sume preuzima Beogradsko centralno tužilastvo.  Savetovanje krivičara na Zlatiboru okupilo je više od 400 profesora, sudija, tužilaca, advokata i poslenika pravničke struke i glavna tema rasprave su "Izmene u krivičnom zakonodavstvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost drzavne reakcije na kriminalitet."

Neposredni organizator skupa je Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu uz podršku Ministarstva pravde, misije OEBS u Srbiji, INTERMEKS-a iz Beograda i Pravosudne akademije.                                     

V. Savić