У Србији 342.000 трговаца - и није довољно
НОВИ САД: На готово сваком углу у готово сваком граду, пре свега већем, готово сваког дана отвори се нова продавнице, а највише оних у којима се продају намирнице.
Отварају се продавнице постојећих трговинских ланаца и није необично да у кругу од око 200 метара има неколико радњи истог ланца, а свакако више радњи различитих трговинских ланаца, а на тржишту се појављују и нови играчи у тој делатности.
Несумњиво је да је гужва на тржишту велика и да се и многе радње затварају, али би се слободно могло рећи да је на тржишту више оних који опстају.
Иако је питање да ли је српском тржишту потребно толико продавница, извесно је да сектор трговине запошљава велики број људи. Наиме, 2009. године у том сектору био је запослен 343.121 радник, а највише у трговини на мало, где их је сваког дана на радно место ишло 175.214. На крају прошле године у том сектору је радило 339.150 радника, али је број запослених у трговини на мало значајно већи – 201.477, односно око 26.000 више него пре десет година. Истовремено, у трговини на велико је број запослених са 134.232, колико их је било 2009. године, на крају прошле године опао на 109.551.
По речима секретара Удружења за трговину у Привредној комори Србије Жарка Малиновића, трговина је грана у којој се запошљава највише људи и у којој је потреба за радом снагом стална.
То потврђује и то што је у том сектору стално расте број запослених па их је у другом кварталу ове године било 342.648, што је око 2.000 више него у првом кварталу, а у односу на исти квартал прошле године чак 4.200 више, каже Малиновић.
Како додаје, највећи број радних места је у малопродаји, али су раст забележиле и трговина на мало и на велико.
Малиновић указује на то да су радници у трговини увек потребни, да је трговина радно интензивна делатност, а да је веома често рад у трговини за многе само привремено решење – док се не нађе посао у струци.
Трговински ланци који послују у Србији спадају у веће послодавце јер запошљавају велики број радника. Међу њима су свакако „Делез”, где ради око 12.000 људи, као и „Меркатор”, у којем има око 9.000 запослених.
Један од највећих домаћих домаћих трговаца свакако је „Универекспорт”, који заједно с „Тргопрометом” запошљава око 3.000 радника, каже Жарко Малиновић.
Трговина је веома важна јер је, осим што је мост између произвођача и потрошача, способна да ангажује и апсорбује радну снагу одмах, без обзира на струку и степен образовања. Добро је познато да трговина има константну потребу за радном снагом, пре свега у малопродаји, а у то се може уверити свако јер су у свим трговинским ланцима отворен конкурси за радна места. Највише недостају продавци, потом и радници на специјализованим позицијама, попут месара, пекара, радника на деликатесу, а све више и mеnayеri. Будући да је измена радника у трговини велика и да је потреба за радницима стална, извесно је да је потребно и да се повећају зараде у тој делатности, наводи Малиновић.
Расту сектора трговине, указује наш саговорник, допринео је веома добар закондовани оквир, пошто за почетак ту не треба много новца, а бизнис се може покренути самостално. Ипак, он наглашава и да је погрешно уверење да је трговина једноставна делатност и да се може лако радити, а да није тако, уверили су се многи који су се упустили у тај бизнис – и нису опстали на тржишту.
Д. Млађеновић
