У Српском народном позоришту настављене пробе представе „Смедерево 1941”

Тешке опекотине лица, повреде трупа, прелом леве руке. У стању шока”, реплика је из драме „Смедерево 1941” Ане Ђорђевић, којом ће, у њеној режији, Српско народно позориште обележити највећу трагедију у историји нашег најстаријег националног театра. Подсетимо, тог пијачног четвртка, 5. јуна 1941, Српско народно позориште је у експлозији магацину муниције, војне опреме и горива у Смедереву безмало остало без комплетног свог глумачког ансамбла.

До данас није утврђено шта је проузроковало експлозију која је у смедеревској тврђави, где су Немци, одмах по окупацији, формирали велико складиште оружја и муниције, а највише топовских граната свих величина и калибара, начинила кратер дубок више од 15 а широк 100 метара. А верзија има много. Како наводи Александар Милосављевић у фељтону „Смедеревска трагедија”, који ће „Дневник” ускоро почети да објављује, најчешће помињана верзија указује на неопрезног немачког војника чији опушак је иницирао паљење барута, а доцније и експлозију.

„Приче помињу и британски авион који је надлетео Смедерево, могућност диверзије домаћих родољуба, као и наводну акцију чувеног оперативца Коминтерне Мустафе Голубића, уистину ухапшеног у Београду само неколико дана након експлозије. Један од разлога дугог послератног ћутања о смедеревској трагедији могуће је потражити и у чињеници да је међу погинулим путницима у возу било и троје Недића – син, снаја и унука будућег ратног председника владе Србије Милана Недића. Особи која ће у историји остати забележена као квислинг ваљало је одузети сваку димензију трагичког, а самим тим и људског, па и могућег оправдања издаје. Разлог може бити и што је пројектом успешне обнове Смедерева након експлозије руководио Димитрије Љотић“, указује Милосављевић...

И подаци о жртвама смедеревске трагедије се разликују. Немци бележе 600 погинулих, црква процењује да је страдало 485 људи, а историчари су касније констатовали да је живот изгубило између 2.000 и 4.500 особа, међу којима и седамнаест глумица и глумаца Српског народног позоришта. „Страдао је цвет новосадског глумишта”, писаће годинама касније театролог Лука Дотлић. „Петоро није имало ни 25 година, четворо је имало од 26 до 30, седморо између 31 и 40 година, а само један глумац био је старији од педесет. Сви су представљали будућност СНП-а и наша послератна сцена би с њима изгледала сасвим другачије”. 

И управо њихова трагедија чини окосницу драме „Смедерево 1941”. Иако се СНП увек с пијететом сећао страдалих колега, ово је први пут да им се посвета исписује на сцени. „Очекујемо да ће ’Смедерево 1941’ бити заиста велика представа на једну важну тему”, рекао нам је управник СНП-а др Зоран Ђерић.  Након летње паузе јуче је глумачка екипа, у којој су Тања Пјевац, Милан Ковачевић, Гордана Ђурђевић Димић, Алиса Лацко, Јована Мишковић, Вукашин Ранђеловић, Аљоша Ђидић, Тијана Марковић, Милован Филиповић и Марко Жоки Савковић, наставила с пробама, а премијера је заказана за 27. септембар на сцени „Пера Добриновић”.

„Почетком 70-их година прошлог века ситуација са ’смедеревском тајном’ се делимично променила. Знак отопљења је и споменик жртвама трагедије, откривен у Смедереву 1973. године. Данас се о овој несрећи може слободно говорити. Невоља је, међутим, што се углавном нема шта рећи. Ни данас, наиме, нису познати узроци експлозије. Можда ће документи из још недоступних немачких и, нарочито, совјетских/руских архива омогућити да права и пуна истина једног дана буде откривена. У њеном откривању свакако неће помоћи предстојећа премијера Смедерева 1941, али ће, нема сумње, ова представа бити сведочанство о вечито мрачном глумачком усуду и исказивање поштовања данашњег СНП-а својим давно изгинулим чланицама и члановима”, наводи Александар Милосављевић.

        М. Стајић