U Srpskom narodnom pozorištu nastavljene probe predstave „Smederevo 1941”

Teške opekotine lica, povrede trupa, prelom leve ruke. U stanju šoka”, replika je iz drame „Smederevo 1941” Ane Đorđević, kojom će, u njenoj režiji, Srpsko narodno pozorište obeležiti najveću tragediju u istoriji našeg najstarijeg nacionalnog teatra. Podsetimo, tog pijačnog četvrtka, 5. juna 1941, Srpsko narodno pozorište je u eksploziji magacinu municije, vojne opreme i goriva u Smederevu bezmalo ostalo bez kompletnog svog glumačkog ansambla.

Do danas nije utvrđeno šta je prouzrokovalo eksploziju koja je u smederevskoj tvrđavi, gde su Nemci, odmah po okupaciji, formirali veliko skladište oružja i municije, a najviše topovskih granata svih veličina i kalibara, načinila krater dubok više od 15 a širok 100 metara. A verzija ima mnogo. Kako navodi Aleksandar Milosavljević u feljtonu „Smederevska tragedija”, koji će „Dnevnik” uskoro početi da objavljuje, najčešće pominjana verzija ukazuje na neopreznog nemačkog vojnika čiji opušak je inicirao paljenje baruta, a docnije i eksploziju.

„Priče pominju i britanski avion koji je nadleteo Smederevo, mogućnost diverzije domaćih rodoljuba, kao i navodnu akciju čuvenog operativca Kominterne Mustafe Golubića, uistinu uhapšenog u Beogradu samo nekoliko dana nakon eksplozije. Jedan od razloga dugog posleratnog ćutanja o smederevskoj tragediji moguće je potražiti i u činjenici da je među poginulim putnicima u vozu bilo i troje Nedića – sin, snaja i unuka budućeg ratnog predsednika vlade Srbije Milana Nedića. Osobi koja će u istoriji ostati zabeležena kao kvisling valjalo je oduzeti svaku dimenziju tragičkog, a samim tim i ljudskog, pa i mogućeg opravdanja izdaje. Razlog može biti i što je projektom uspešne obnove Smedereva nakon eksplozije rukovodio Dimitrije Ljotić“, ukazuje Milosavljević...

I podaci o žrtvama smederevske tragedije se razlikuju. Nemci beleže 600 poginulih, crkva procenjuje da je stradalo 485 ljudi, a istoričari su kasnije konstatovali da je život izgubilo između 2.000 i 4.500 osoba, među kojima i sedamnaest glumica i glumaca Srpskog narodnog pozorišta. „Stradao je cvet novosadskog glumišta”, pisaće godinama kasnije teatrolog Luka Dotlić. „Petoro nije imalo ni 25 godina, četvoro je imalo od 26 do 30, sedmoro između 31 i 40 godina, a samo jedan glumac bio je stariji od pedeset. Svi su predstavljali budućnost SNP-a i naša posleratna scena bi s njima izgledala sasvim drugačije”. 

I upravo njihova tragedija čini okosnicu drame „Smederevo 1941”. Iako se SNP uvek s pijetetom sećao stradalih kolega, ovo je prvi put da im se posveta ispisuje na sceni. „Očekujemo da će ’Smederevo 1941’ biti zaista velika predstava na jednu važnu temu”, rekao nam je upravnik SNP-a dr Zoran Đerić.  Nakon letnje pauze juče je glumačka ekipa, u kojoj su Tanja Pjevac, Milan Kovačević, Gordana Đurđević Dimić, Alisa Lacko, Jovana Mišković, Vukašin Ranđelović, Aljoša Đidić, Tijana Marković, Milovan Filipović i Marko Žoki Savković, nastavila s probama, a premijera je zakazana za 27. septembar na sceni „Pera Dobrinović”.

„Početkom 70-ih godina prošlog veka situacija sa ’smederevskom tajnom’ se delimično promenila. Znak otopljenja je i spomenik žrtvama tragedije, otkriven u Smederevu 1973. godine. Danas se o ovoj nesreći može slobodno govoriti. Nevolja je, međutim, što se uglavnom nema šta reći. Ni danas, naime, nisu poznati uzroci eksplozije. Možda će dokumenti iz još nedostupnih nemačkih i, naročito, sovjetskih/ruskih arhiva omogućiti da prava i puna istina jednog dana bude otkrivena. U njenom otkrivanju svakako neće pomoći predstojeća premijera Smedereva 1941, ali će, nema sumnje, ova predstava biti svedočanstvo o večito mračnom glumačkom usudu i iskazivanje poštovanja današnjeg SNP-a svojim davno izginulim članicama i članovima”, navodi Aleksandar Milosavljević.

        M. Stajić