Кардиоваскуларне болести водећи разлог умирања у Србији

Светска федерација за срце упозорава на то да се најмање 85 одсто превремених смртних исхода може спречитии контролом главних фактора ризика, а то су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” кажу да се ове године Светски дан срца, 29. септембар, обележава под слоганом „Буди херој свога срца” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца.

„То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују да би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали на то да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући и помоћи другима да прекину ту лошу навику. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше”, наводе у „Батуту”.

По подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа.

„Болести срца и крвних судова, с учешћем од 51,7 одсто у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у тој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца, која чини 0,1 одсто свих смртних исхода од КВБ-а, хипертензивна болест срца чини 13,1 одсто, исхемијске болести срца 17,4 одсто, цереброваскуларне болести 20,9 одсто, а остале болести срца и система крвотока чине 48,5 одсто свих смртних исхода од КВБ-а”, кажу у „Батуту”.

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,4 одсто свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2017. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,6 одсто смртности од исхемијских болести срца.

„По подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2017. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.664 пацијената. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 187,8 на 100.000 становника. Током 2017. године од тог синдрома у Србији су умрле 4.624 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 40,4 на 100.000 становника”, наводе у „Батуту”.

Прехипертензију и хипертензију у Србији има 47,5 одсто одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија заступљена је код 48,5 одсто мушкараца, и код 46,5 одсто жена. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а процењује се да ће 1,56 милијарда људи живети с хипертензијом у 2025. години.

КВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Те физиолошке промене настале с процесом старења могу допринети додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ-а.

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ-а се изједначава с мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је код жена и мушкараца исти.

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.

Већина КВБ-а је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност и гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати.

Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ-а, убрајају се повишен крвни притисак, којем се приписује 13 одсто смртних случајева на глобалном нивоу, затим употреба дувана (девет одсто), повишен ниво шећера у крви и физичка неактивност (по шест одсто) и прекомерна телесна маса и гојазност (пет одсто).

Хипертензија је водећи узрок КВБ-а широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом” јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (mm Хг) – на пример, 120/78 mm Хг.  Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције.

Нормалним крвним  притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 mm Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 mm Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 mm Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 mm Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија –дефинише се као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 mm Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 mm Хг.0

        Љ. Петровић