Kardiovaskularne bolesti vodeći razlog umiranja u Srbiji

Svetska federacija za srce upozorava na to da se najmanje 85 odsto prevremenih smrtnih ishoda može sprečitii kontrolom glavnih faktora rizika, a to su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kažu da se ove godine Svetski dan srca, 29. septembar, obeležava pod sloganom „Budi heroj svoga srca” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca.

„To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju da bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali na to da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući i pomoći drugima da prekinu tu lošu naviku. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše”, navode u „Batutu”.

Po podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba.

„Bolesti srca i krvnih sudova, s učešćem od 51,7 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u toj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca, koja čini 0,1 odsto svih smrtnih ishoda od KVB-a, hipertenzivna bolest srca čini 13,1 odsto, ishemijske bolesti srca 17,4 odsto, cerebrovaskularne bolesti 20,9 odsto, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 48,5 odsto svih smrtnih ishoda od KVB-a”, kažu u „Batutu”.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,4 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2017. godini. Ostale ishemijske bolesti srca činile su 50,6 odsto smrtnosti od ishemijskih bolesti srca.

„Po podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2017. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.664 pacijenata. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 187,8 na 100.000 stanovnika. Tokom 2017. godine od tog sindroma u Srbiji su umrle 4.624 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika”, navode u „Batutu”.

Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5 odsto odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija zastupljena je kod 48,5 odsto muškaraca, i kod 46,5 odsto žena. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a procenjuje se da će 1,56 milijarda ljudi živeti s hipertenzijom u 2025. godini.

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije, što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Te fiziološke promene nastale s procesom starenja mogu doprineti dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB-a.

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB-a se izjednačava s muškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je kod žena i muškaraca isti.

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Većina KVB-a je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost i gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji se ne mogu kontrolisati.

Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB-a, ubrajaju se povišen krvni pritisak, kojem se pripisuje 13 odsto smrtnih slučajeva na globalnom nivou, zatim upotreba duvana (devet odsto), povišen nivo šećera u krvi i fizička neaktivnost (po šest odsto) i prekomerna telesna masa i gojaznost (pet odsto).

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB-a širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom” jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba (mm Hg) – na primer, 120/78 mm Hg.  Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije.

Normalnim krvnim  pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija –definiše se kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89 mm Hg.0

        LJ. Petrović