Класић: Мржња и агресивност у Хрвaтској нису инциденти
ЗАГРЕБ: Хрвоје Класић, хрватски историчар и професор на Загребачком универзитету, који је ових дана добио и претње смрћу, каже да је највећи проблем Хрватске у томе што мржњу и агресивност на својој кожи не осећају само Срби, већ и они "другачији" Хрвати.
Мржња и агресивност у Хрватској одавно су престали да буду инцидентне појаве ма колико неко уверава у супротно, пише Класић након серије напада који су се догодили над српској мањином у тој држави.
Овај угледни хрватски историчар млађе генерације, који се у делу хрватске јавности често налази на стубу срама због тога јер се не либи да јавно каже да је током Другог светског рата над Србима у Јасеновцу почињен геноцид, да Тито није био диктатор, као и да је Туђман био такође злочинац, каже да, као што га је било срамота хрватског домољубља и тадашњих храбрих Хрвата 1941., једнако га је срамота и данас.
"Али срам па чак и недвосмислена вербална осуда више нису довољни", јасан је Класић у анализи објављеној на хрватском порталу Нет.
Он каже да ту мржњу и агресивног у Хрватској осећају сви које, они који мрзе и који су агресивни, доживљавају другачијима од себе.
"Због тога се судови, политичари и остали утицајни фактори у друштву против таквих појава морају борити свим средствима. Радикално и бескомпромисно. Док не буде прекасно. Не (само) за Србе, него за све нас ''другачије''", поручио је Класић.
Јер, примећује овај професор, српски ће конобари отићи да конобаришу негде другде, српски туристи ће отићи и сунчати се негде другде, и "звездаши" ће утакмице почети да гледају негде другде.
"А тада ће на ред доћи, другачији и недовољно добри, Хрвати. И зато, ако ми још данас не станемо у одбрану Срба, и свих осталих који се у Хрватској не осећају сигурно, сутра нашу сигурност више неће имати ко да брани", поручио је, између осталог, Класић.
Описујући догађаје из лета 1941. и 1995. и поређењу са овим летом, Класић примећује да се због одрастања и школовања у атмосфери мржње и нетолеранције, релативизације и величања геноцидног режима, слављења злочинаца као хероја, и тражења криваца увек у другима, а никада у себи, појавила нова генерација храбрих хрватских домољуба.
Попут својих prеthodnika и они храброст показују тамо где је то најопасније, и према онима који евидентно праве највеће проблеме.
"Како дакле другачије, него неверојатном храброшћу, назвати уништавање нечијег аутомобила само зато што има београдске таблице? Или пребијање младића, који је уместо у Грчку, или на неки крузер, одлучио да дође у Хрватску да конобарише. Није ли већ младићево српско порекло довољан аргумент да нападаче прогласимо храбрим хрватским домољубима? А шта тек рећи о чети хрватских јунака који, скривених лица, упадну у кафић у којем се гледа фудбалска utakmmica и пребију све што им се нађе на путу", пита Класић.
Истиче да су десничарски хрватски портали и неки хрватски политичари нашли наравно и оправдање за овај храбар чин.
" У том кафићу се наводно певају четничке песме. Али, занимљиво, ови хрватски јунаци се нису намерили на те певаче-четнике, кад их је на истом месту био већи број, него су се у њихову храброст морали уверити они најопаснији - жене и деца. Само зато што су Срби", написао је Класић.