Klasić: Mržnja i agresivnost u Hrvatskoj nisu incidenti
ZAGREB: Hrvoje Klasić, hrvatski istoričar i profesor na Zagrebačkom univerzitetu, koji je ovih dana dobio i pretnje smrću, kaže da je najveći problem Hrvatske u tome što mržnju i agresivnost na svojoj koži ne osećaju samo Srbi, već i oni "drugačiji" Hrvati.
Mržnja i agresivnost u Hrvatskoj odavno su prestali da budu incidentne pojave ma koliko neko uverava u suprotno, piše Klasić nakon serije napada koji su se dogodili nad srpskoj manjinom u toj državi.
Ovaj ugledni hrvatski istoričar mlađe generacije, koji se u delu hrvatske javnosti često nalazi na stubu srama zbog toga jer se ne libi da javno kaže da je tokom Drugog svetskog rata nad Srbima u Jasenovcu počinjen genocid, da Tito nije bio diktator, kao i da je Tuđman bio takođe zločinac, kaže da, kao što ga je bilo sramota hrvatskog domoljublja i tadašnjih hrabrih Hrvata 1941., jednako ga je sramota i danas.
"Ali sram pa čak i nedvosmislena verbalna osuda više nisu dovoljni", jasan je Klasić u analizi objavljenoj na hrvatskom portalu Net.
On kaže da tu mržnju i agresivnog u Hrvatskoj osećaju svi koje, oni koji mrze i koji su agresivni, doživljavaju drugačijima od sebe.
"Zbog toga se sudovi, političari i ostali uticajni faktori u društvu protiv takvih pojava moraju boriti svim sredstvima. Radikalno i beskompromisno. Dok ne bude prekasno. Ne (samo) za Srbe, nego za sve nas ''drugačije''", poručio je Klasić.
Jer, primećuje ovaj profesor, srpski će konobari otići da konobarišu negde drugde, srpski turisti će otići i sunčati se negde drugde, i "zvezdaši" će utakmice početi da gledaju negde drugde.
"A tada će na red doći, drugačiji i nedovoljno dobri, Hrvati. I zato, ako mi još danas ne stanemo u odbranu Srba, i svih ostalih koji se u Hrvatskoj ne osećaju sigurno, sutra našu sigurnost više neće imati ko da brani", poručio je, između ostalog, Klasić.
Opisujući događaje iz leta 1941. i 1995. i poređenju sa ovim letom, Klasić primećuje da se zbog odrastanja i školovanja u atmosferi mržnje i netolerancije, relativizacije i veličanja genocidnog režima, slavljenja zločinaca kao heroja, i traženja krivaca uvek u drugima, a nikada u sebi, pojavila nova generacija hrabrih hrvatskih domoljuba.
Poput svojih prethodnika i oni hrabrost pokazuju tamo gde je to najopasnije, i prema onima koji evidentno prave najveće probleme.
"Kako dakle drugačije, nego neverojatnom hrabrošću, nazvati uništavanje nečijeg automobila samo zato što ima beogradske tablice? Ili prebijanje mladića, koji je umesto u Grčku, ili na neki kruzer, odlučio da dođe u Hrvatsku da konobariše. Nije li već mladićevo srpsko poreklo dovoljan argument da napadače proglasimo hrabrim hrvatskim domoljubima? A šta tek reći o četi hrvatskih junaka koji, skrivenih lica, upadnu u kafić u kojem se gleda fudbalska utakmmica i prebiju sve što im se nađe na putu", pita Klasić.
Ističe da su desničarski hrvatski portali i neki hrvatski političari našli naravno i opravdanje za ovaj hrabar čin.
" U tom kafiću se navodno pevaju četničke pesme. Ali, zanimljivo, ovi hrvatski junaci se nisu namerili na te pevače-četnike, kad ih je na istom mestu bio veći broj, nego su se u njihovu hrabrost morali uveriti oni najopasniji - žene i deca. Samo zato što su Srbi", napisao je Klasić.