Тема „Дневника”: У преуређеној згради Радио Новог Сада, за коју је Покрајина издвојила 35 милона динара биће Музеј 20. века

По речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, Покрајина је издвојила 35 милиона динара за припрему концепције будућег музеја, својеврсног културног центра Војводине. У реализацији пројекта ће, у сусрет 2021. години када је Нови Сад Европска престоница културе, помоћи истоимена фондација, која, како је то Мировић навео за „Дневик”, „једноставно креативнија и има много идеја”.

– Ми смо дали неке идеје о томе како би то све требало да изгледа: то неће бити класичан музеј, него једна изузетно модерна поставка – најавио је Мировић.

Како је објаснио, Музеј 20. века ће бити у згради Радио Новог Сада, и у његовом саставу ће функционисати и „Судио М”, који је један од симбола Новог Сада. „Студио М” ће такође бити потпуно реконструисан и техничко-технолошки осавремењен. 

– Сценски и музички простор у делу зграде коју данас користи Радио ће бити једна поставка, рекао бих, поставка нашег културног живота 20. века у Војводини, део најзначајнијих књижевних стваралаца, ликовних уметника, стрипа и других праваца који су у 20. веку обележили нашу културу – казао је председник Покрајинске владе.

По његовим речима, идеја је да у технолошком смислу Музеј буде изузетно савремен. То ће, примера ради, значити да у једном кутку Музеја –  то је идеја пројектаната – притиском на дугме оживи Вељко Петровић у 3Д варијанти, уз речи „Ја сам Вељко Петровић, рођен у Сомбору, писао сам песму о грађанском друштву пре Првог севтског рата ’Војводино стара, зар ти немаш стида?’ и био управник Народног музеја у Београду.” Како Мировић наводи, намера је да садашња зграда Радио Новог Сада постане нека враста подсетника на стваралаштво у 20. веку.

– Дакле, да то буде врста подсетника на стваралаштво у 20. веку, на сјајне људе – Тишму, Вељка Петровића, Црњанског и многе друге с наших простора. Да свако од њих има свој кутак и да саберемо све филмове „Неопланте”. У току је дигитализација, коју смо платили. Кад будете ушли у неку малу салу Музеја – то је такође једна од идеја – и укуцате на великом смарт екрану име, рецимо Каталин Ладик, под именом чувене новосадске, војвођанске глумице изаћи ће 15 њених филмова и онда притиском на дугме у једној малој сали од 30 места моћи ћете да погледата њен филм, или да погледате документарне филмове, или ентузијасти да погледају полако прикљупљену грађу за стрип јер је центар стрипа је био у Новом Саду – истакао је Мировић.

Он је додао да ће људи попут Богомира Мијатовића и других који многе ствари држе у приватној архиви, у будућности казати да је Музеј  сјајно место, где ће моћи да слушају снимке Радио Новог Сада из педесетих година.

Подсетимо, Радио Нови Сад основан је одлуком Главног извршног одбора Народне скупштине Војводине 1949. године. Одлуку је пратило решење које је прецизирало да се ради о „државном привредном предузећу покрајинског значаја”. Програм је свечано почео на Дан Републике 29. новембра 1949. године. Програм радија је од почетка конципиран на пет језика: српскохрватском, мађарском, словачком, румунском и русинском.

Радио је такође имао улогу пропагандног центра, из којег се одговарало на оптужбе околних земаља Информбироа против Југославије и владајуће партије.    

Е. Марјанов