Tema „Dnevnika”: U preuređenoj zgradi Radio Novog Sada, za koju je Pokrajina izdvojila 35 milona dinara biće Muzej 20. veka
Kada će pri kraju godine, tačnije 25. novembra, kako je to ranije najavljeno, iz novoizgrađene zgrade Radio-televizije Vojvodine na Mišeluku bude pušten prvi signal, zgrada Radio Novog Sada će biti digitalizovana i postaće Muzej 20. veka.
Po rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Pokrajina je izdvojila 35 miliona dinara za pripremu koncepcije budućeg muzeja, svojevrsnog kulturnog centra Vojvodine. U realizaciji projekta će, u susret 2021. godini kada je Novi Sad Evropska prestonica kulture, pomoći istoimena fondacija, koja, kako je to Mirović naveo za „Dnevik”, „jednostavno kreativnija i ima mnogo ideja”.
– Mi smo dali neke ideje o tome kako bi to sve trebalo da izgleda: to neće biti klasičan muzej, nego jedna izuzetno moderna postavka – najavio je Mirović.
Kako je objasnio, Muzej 20. veka će biti u zgradi Radio Novog Sada, i u njegovom sastavu će funkcionisati i „Sudio M”, koji je jedan od simbola Novog Sada. „Studio M” će takođe biti potpuno rekonstruisan i tehničko-tehnološki osavremenjen.
– Scenski i muzički prostor u delu zgrade koju danas koristi Radio će biti jedna postavka, rekao bih, postavka našeg kulturnog života 20. veka u Vojvodini, deo najznačajnijih književnih stvaralaca, likovnih umetnika, stripa i drugih pravaca koji su u 20. veku obeležili našu kulturu – kazao je predsednik Pokrajinske vlade.
Po njegovim rečima, ideja je da u tehnološkom smislu Muzej bude izuzetno savremen. To će, primera radi, značiti da u jednom kutku Muzeja – to je ideja projektanata – pritiskom na dugme oživi Veljko Petrović u 3D varijanti, uz reči „Ja sam Veljko Petrović, rođen u Somboru, pisao sam pesmu o građanskom društvu pre Prvog sevtskog rata ’Vojvodino stara, zar ti nemaš stida?’ i bio upravnik Narodnog muzeja u Beogradu.” Kako Mirović navodi, namera je da sadašnja zgrada Radio Novog Sada postane neka vrasta podsetnika na stvaralaštvo u 20. veku.
– Dakle, da to bude vrsta podsetnika na stvaralaštvo u 20. veku, na sjajne ljude – Tišmu, Veljka Petrovića, Crnjanskog i mnoge druge s naših prostora. Da svako od njih ima svoj kutak i da saberemo sve filmove „Neoplante”. U toku je digitalizacija, koju smo platili. Kad budete ušli u neku malu salu Muzeja – to je takođe jedna od ideja – i ukucate na velikom smart ekranu ime, recimo Katalin Ladik, pod imenom čuvene novosadske, vojvođanske glumice izaći će 15 njenih filmova i onda pritiskom na dugme u jednoj maloj sali od 30 mesta moći ćete da pogledata njen film, ili da pogledate dokumentarne filmove, ili entuzijasti da pogledaju polako prikljupljenu građu za strip jer je centar stripa je bio u Novom Sadu – istakao je Mirović.
On je dodao da će ljudi poput Bogomira Mijatovića i drugih koji mnoge stvari drže u privatnoj arhivi, u budućnosti kazati da je Muzej sjajno mesto, gde će moći da slušaju snimke Radio Novog Sada iz pedesetih godina.
Podsetimo, Radio Novi Sad osnovan je odlukom Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine Vojvodine 1949. godine. Odluku je pratilo rešenje koje je preciziralo da se radi o „državnom privrednom preduzeću pokrajinskog značaja”. Program je svečano počeo na Dan Republike 29. novembra 1949. godine. Program radija je od početka koncipiran na pet jezika: srpskohrvatskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom.
Radio je takođe imao ulogu propagandnog centra, iz kojeg se odgovaralo na optužbe okolnih zemalja Informbiroa protiv Jugoslavije i vladajuće partije.
E. Marjanov