Јевтић: Уместо 40, возови ће ићи 200 на сат

Како за „Дневник“ каже генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић, модернизација железничке инфраструктуре одвија се у два правца. Један сегмент чини модернизација магистралних пруга широм Србије, захваљујући међународним кредитима и уз максималну помоћ и подршку државе, а други је програм обнове 750 километара регионалних пруга у земљи, који је лане започела „Инфраструктура железнице Србије“.

– Резултат такве стратешке одлуке државе и пословног опредељења „Железнице Србије“ у протекле четири године су реконструисаних и модернизованих 516 километара магистралних и регионалних пруга, док на још 402 километра српских пруга радови теку – каже за „Дневник“ Мирољуб Јевтић, додајући да је у те пројекте инвестирано готово милијарду и по евра од око четири и по милијарде колико је намењено железници. – Упоредо с тим, спровели смо и реформу железничког сектора, коју је и Светска банка оценила као најуспешнију у Србији, а без које модернизација железнице не би могла остварити праве ефекте.

Јевтић је подсетио на то да се у српске пруге деценијама није улагало и железница у нашој земљи је била готово пред укидањем и без икакве перспективе. Просечна брзина возова износила је четрдесетак километара на сат, а свакодневно на више стотина места на српским пругама, због безбедности, возови су саобраћали свега десет до двадесет километара на сат. По његовим речима, пруге би требало реконструисати на сваких 25 година, колико износи њихов функционални и радни век, а било је деоница на којима ниједан шраф или праг нису замењени и по сто година.

– Поређења ради, од 2008. до 2014. године у Србији је реконструисан свега 31 километар пруге Батајница–Голубинци – каже Јевтић. – У таквој ситуацији, држава је могла или да дигне руке од железнице и пусти да све пропадне, што је деценијама био случај, или да покрене свеобухватну модернизацију, да би пруге и возови у Србији били савремени, ефикасни и модерни, по европским стандардима и како приличи српској држави, привреди и грађанима.

Јевтић је подсетио на то да је у току изградња 74,7 километара пруге за велике брзине на деоницама Београд Центар – Стара Пазова и Стара Пазова – Нови Сад.     

– Пруга за велике брзине на релацији Београд–Будимпешта не само да је прва пруга за брзине од 200 километара на сат у региону већ је тренутно највећи железнички инвестициони пројекат у Европи – нагласио је Јевтић. –  Када се пре неколико година први пут у Србији почело говорити о тој идеји – а морам да подсетим да су председник Александар Вучић и потпредседница Владе Зорана Михајловић с много одлучности и енергије покренули ту тему – мало ко је веровао у њену реализацију. Ми данас у Србији више не говоримо да ли ћемо имати пругу за 200 километара на сат, већ само о поштовању рокова. Брза пруга у Србији је данас и наша стварност и наша реалност. Такав један пројекат Србија реализује први пут и питање је када ће се нешто слично градити у нашој земљи.

– Када у наредних неколико година планирани пројекти буду завршени, новоизграђеном пругом за велике брзине од Београда до Суботице возови ће моћи да саобраћају брзином до 200  км/сат, пруга од Београда до Ниша ће бити оспособљена за брзине до 160 км/сат, а од Ниша до Димитровграда и Прешева до 120 км/сат. Осим тога, када крајем следеће године буде завршена реконструкција око 750 километара регионалних пруга, возови ће њима моћи да саобраћају брзинама до 80 километара на сат, уз значајно повећање осовинског оптерећења, а до сада је брзина на њима била десез до 50 км на час – закључује Јевтић.

Пројекат изградње пруге за велике брзине између Београда и Суботице, подсећа Мирољуб Јевтић, подељен на три деонице: Београд Центар – Стара Пазова (34,5 км), Стара Пазова – Нови Сад (40,4 км) и Нови Сад – Суботица (108,1 км). Прву деоницу између Београд Центра и Старе Пазове гради кинески конзорцијум „China Railnjay Интернатионал” и „China Communications Цонструцтион Company”, а рок за извођење радова је 36 месеци рачунајући од 5. јуна 2018. године. Вредност уговора је 350,1 милиона долара, а финансирање је обезбеђено из кредита кинеске Ексим банке. У току је извођење радова на левом колосеку између Београд Центра и Земуна, док се железнички саобраћај одвија десним. Таквом организацијом саобраћаја, „Инфраструктура железнице Србије“ створила је услове за ефикасно извођење радова и истовремено функционисање саобраћаја у београдском железничком чвору. Крајем јуна добијена је и грађевинска дозвола за деоницу Батајница – Стара Пазова па се очекује скори почетак радова и на тој деоници. Два колосека између Београд Центра и Батајнице биће реконструисана, а између Батајнице и Старе Пазове изграђена два нова.

– Модернизација и изградња двоколосечне отворене пруге Стара Пазова – Нови Сад (40,4 километра), укључујући и изградњу тунела и вијадукта „Чортановци“, поверени су руској компанији „РЖД интернешенел“ и финансира се из руског кредита за модернизацију српских железница – напомиње Јевтић. – Вредност радова је 247,9 милиона долара, а рок за завршетак 31. децембар 2021. године. До сада је на отвореној прузи између Старе Пазове и Новог Сада и у железничкој станици Инђија изграђен око 21 километар пруге, што је око 32 одсто од уговореног. У току је изградња 15 објеката, по једна галерија, подвожњак, станични и пешачко-бициклистички pothodnik у Сремским Карловцима, по два надвожњака, вијадукта и моста и пет пропуста. 

Железничке станице у Инђији, Сремским Карловцима и Петроварадину, по речима нашег саговорника, биће реконструисане. Планирано је да нова станица Бешка буде на другом месту, а да укрсница Карловачки Виногради буде реконструисана уз доградњу још једног колосека и остане у функцији Индустријске зоне „Просјанице“.

Тунел и вијадукт „Чортановци“ једно су од највећих инвестиционих и инфраструктурних градилишта у овом делу Европе, а вредност посла је 337,6 милиона долара. Тунел ће имати две цеви, свака с по колосеком, дугим по 1,2 километар. Вијадукт ће бити дуг 2,9 километра и носиће га 59 стубова, од којих ће највиши бити 28 метара. Тунел и вијадукт би требало да буду готови до новембра 2021. До сада је на изградњи тунела и вијадукта „Чортановци“ изведено око 64  одсто радова.

У току су реконструкције регионалних пруга Ниш–Зајечар (108 км), Суботица–Сента (38,5 км), која ће представљати један од алтернативних праваца док се буде градила пруга за велике брзине Нови Сад – Суботица, затим Марковац–Ресавица (53 км), Крагујевац–Лапово (31 км) и Кумане – Банатско Милошево (28,5 км). Пруга Суботица–Сента треба да буде завршена до краја ове године. Та једноколосечна, неелектрифицирана пруга, изграђена 1889. године, последњи пут ремонтована је двадесетих година прошлог века, што значи да није реконструисана пуних сто година, због чега је стање железничке инфраструктуре било врло лоше.

– Ископавање тунела изводи се истовремено с обе стране и у обе тунелске цеви, што значи да се радови у тунелу одвијају из четири различита смера – напомиње Мирољуб Јевтић. – За сада је пробијено 890 метара од укупне дужине обе тунелске цеви. Очекује се да десна тунелска цев буде пробијена крајем јануара 2020. године, а лева три месеца касније.

Вијадукт је смештен уз десну обалу Дунава и састоји се из две конструкције. Повезан је с галеријом за излаз из тунела, а остатак конструкције подељен је на пет делова. До сада је завршена градња темеља свих стубова који ће носити вијадукт, те комплетно 56 стубова, а на преостала три стубна места изградња стубова је у завршној фази. Осим тога, граде се и главни носачи конструкције вијадукта.

Зорица Милосављевић

Фото: Инфраструктура железнице Србије и РЖД интернешенел