Jevtić: Umesto 40, vozovi će ići 200 na sat

Kako za „Dnevnik“ kaže generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Miroljub Jevtić, modernizacija železničke infrastrukture odvija se u dva pravca. Jedan segment čini modernizacija magistralnih pruga širom Srbije, zahvaljujući međunarodnim kreditima i uz maksimalnu pomoć i podršku države, a drugi je program obnove 750 kilometara regionalnih pruga u zemlji, koji je lane započela „Infrastruktura železnice Srbije“.

– Rezultat takve strateške odluke države i poslovnog opredeljenja „Železnice Srbije“ u protekle četiri godine su rekonstruisanih i modernizovanih 516 kilometara magistralnih i regionalnih pruga, dok na još 402 kilometra srpskih pruga radovi teku – kaže za „Dnevnik“ Miroljub Jevtić, dodajući da je u te projekte investirano gotovo milijardu i po evra od oko četiri i po milijarde koliko je namenjeno železnici. – Uporedo s tim, sproveli smo i reformu železničkog sektora, koju je i Svetska banka ocenila kao najuspešniju u Srbiji, a bez koje modernizacija železnice ne bi mogla ostvariti prave efekte.

Jevtić je podsetio na to da se u srpske pruge decenijama nije ulagalo i železnica u našoj zemlji je bila gotovo pred ukidanjem i bez ikakve perspektive. Prosečna brzina vozova iznosila je četrdesetak kilometara na sat, a svakodnevno na više stotina mesta na srpskim prugama, zbog bezbednosti, vozovi su saobraćali svega deset do dvadeset kilometara na sat. Po njegovim rečima, pruge bi trebalo rekonstruisati na svakih 25 godina, koliko iznosi njihov funkcionalni i radni vek, a bilo je deonica na kojima nijedan šraf ili prag nisu zamenjeni i po sto godina.

– Poređenja radi, od 2008. do 2014. godine u Srbiji je rekonstruisan svega 31 kilometar pruge Batajnica–Golubinci – kaže Jevtić. – U takvoj situaciji, država je mogla ili da digne ruke od železnice i pusti da sve propadne, što je decenijama bio slučaj, ili da pokrene sveobuhvatnu modernizaciju, da bi pruge i vozovi u Srbiji bili savremeni, efikasni i moderni, po evropskim standardima i kako priliči srpskoj državi, privredi i građanima.

Jevtić je podsetio na to da je u toku izgradnja 74,7 kilometara pruge za velike brzine na deonicama Beograd Centar – Stara Pazova i Stara Pazova – Novi Sad.     

– Pruga za velike brzine na relaciji Beograd–Budimpešta ne samo da je prva pruga za brzine od 200 kilometara na sat u regionu već je trenutno najveći železnički investicioni projekat u Evropi – naglasio je Jevtić. –  Kada se pre nekoliko godina prvi put u Srbiji počelo govoriti o toj ideji – a moram da podsetim da su predsednik Aleksandar Vučić i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović s mnogo odlučnosti i energije pokrenuli tu temu – malo ko je verovao u njenu realizaciju. Mi danas u Srbiji više ne govorimo da li ćemo imati prugu za 200 kilometara na sat, već samo o poštovanju rokova. Brza pruga u Srbiji je danas i naša stvarnost i naša realnost. Takav jedan projekat Srbija realizuje prvi put i pitanje je kada će se nešto slično graditi u našoj zemlji.

– Kada u narednih nekoliko godina planirani projekti budu završeni, novoizgrađenom prugom za velike brzine od Beograda do Subotice vozovi će moći da saobraćaju brzinom do 200  km/sat, pruga od Beograda do Niša će biti osposobljena za brzine do 160 km/sat, a od Niša do Dimitrovgrada i Preševa do 120 km/sat. Osim toga, kada krajem sledeće godine bude završena rekonstrukcija oko 750 kilometara regionalnih pruga, vozovi će njima moći da saobraćaju brzinama do 80 kilometara na sat, uz značajno povećanje osovinskog opterećenja, a do sada je brzina na njima bila desez do 50 km na čas – zaključuje Jevtić.

Projekat izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Subotice, podseća Miroljub Jevtić, podeljen na tri deonice: Beograd Centar – Stara Pazova (34,5 km), Stara Pazova – Novi Sad (40,4 km) i Novi Sad – Subotica (108,1 km). Prvu deonicu između Beograd Centra i Stare Pazove gradi kineski konzorcijum „China Railnjay International” i „China Communications Construction Company”, a rok za izvođenje radova je 36 meseci računajući od 5. juna 2018. godine. Vrednost ugovora je 350,1 miliona dolara, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita kineske Eksim banke. U toku je izvođenje radova na levom koloseku između Beograd Centra i Zemuna, dok se železnički saobraćaj odvija desnim. Takvom organizacijom saobraćaja, „Infrastruktura železnice Srbije“ stvorila je uslove za efikasno izvođenje radova i istovremeno funkcionisanje saobraćaja u beogradskom železničkom čvoru. Krajem juna dobijena je i građevinska dozvola za deonicu Batajnica – Stara Pazova pa se očekuje skori početak radova i na toj deonici. Dva koloseka između Beograd Centra i Batajnice biće rekonstruisana, a između Batajnice i Stare Pazove izgrađena dva nova.

– Modernizacija i izgradnja dvokolosečne otvorene pruge Stara Pazova – Novi Sad (40,4 kilometra), uključujući i izgradnju tunela i vijadukta „Čortanovci“, povereni su ruskoj kompaniji „RŽD internešenel“ i finansira se iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica – napominje Jevtić. – Vrednost radova je 247,9 miliona dolara, a rok za završetak 31. decembar 2021. godine. Do sada je na otvorenoj pruzi između Stare Pazove i Novog Sada i u železničkoj stanici Inđija izgrađen oko 21 kilometar pruge, što je oko 32 odsto od ugovorenog. U toku je izgradnja 15 objekata, po jedna galerija, podvožnjak, stanični i pešačko-biciklistički pothodnik u Sremskim Karlovcima, po dva nadvožnjaka, vijadukta i mosta i pet propusta. 

Železničke stanice u Inđiji, Sremskim Karlovcima i Petrovaradinu, po rečima našeg sagovornika, biće rekonstruisane. Planirano je da nova stanica Beška bude na drugom mestu, a da ukrsnica Karlovački Vinogradi bude rekonstruisana uz dogradnju još jednog koloseka i ostane u funkciji Industrijske zone „Prosjanice“.

Tunel i vijadukt „Čortanovci“ jedno su od najvećih investicionih i infrastrukturnih gradilišta u ovom delu Evrope, a vrednost posla je 337,6 miliona dolara. Tunel će imati dve cevi, svaka s po kolosekom, dugim po 1,2 kilometar. Vijadukt će biti dug 2,9 kilometra i nosiće ga 59 stubova, od kojih će najviši biti 28 metara. Tunel i vijadukt bi trebalo da budu gotovi do novembra 2021. Do sada je na izgradnji tunela i vijadukta „Čortanovci“ izvedeno oko 64  odsto radova.

U toku su rekonstrukcije regionalnih pruga Niš–Zaječar (108 km), Subotica–Senta (38,5 km), koja će predstavljati jedan od alternativnih pravaca dok se bude gradila pruga za velike brzine Novi Sad – Subotica, zatim Markovac–Resavica (53 km), Kragujevac–Lapovo (31 km) i Kumane – Banatsko Miloševo (28,5 km). Pruga Subotica–Senta treba da bude završena do kraja ove godine. Ta jednokolosečna, neelektrificirana pruga, izgrađena 1889. godine, poslednji put remontovana je dvadesetih godina prošlog veka, što znači da nije rekonstruisana punih sto godina, zbog čega je stanje železničke infrastrukture bilo vrlo loše.

– Iskopavanje tunela izvodi se istovremeno s obe strane i u obe tunelske cevi, što znači da se radovi u tunelu odvijaju iz četiri različita smera – napominje Miroljub Jevtić. – Za sada je probijeno 890 metara od ukupne dužine obe tunelske cevi. Očekuje se da desna tunelska cev bude probijena krajem januara 2020. godine, a leva tri meseca kasnije.

Vijadukt je smešten uz desnu obalu Dunava i sastoji se iz dve konstrukcije. Povezan je s galerijom za izlaz iz tunela, a ostatak konstrukcije podeljen je na pet delova. Do sada je završena gradnja temelja svih stubova koji će nositi vijadukt, te kompletno 56 stubova, a na preostala tri stubna mesta izgradnja stubova je u završnoj fazi. Osim toga, grade se i glavni nosači konstrukcije vijadukta.

Zorica Milosavljević

Foto: Infrastruktura železnice Srbije i RŽD internešenel