Пракса у пољопривредној школи важан сегмент школовања ђака

Не треба потценити апстрактно знање, али када се оно допуни са практичним радом, добија се млад образован човек са неограниченим могућностима. Школска економија Пољопривредне школе у Футогу представља неодвојиву целину ове образовне установе, једнако важну за ученике, у образовном смислу, као полигон практичне наставе, али и за наставно особље, јер је важна у производном смислу, као производни погон.

У разговору са помоћним наставником и некадашњим учеником те школе Душаном Аврамовићем, пробали смо да сазнамо шта је то што се променило у школској пракси, откако је он завршио општи смер Пољопривредног техничара, почетком деведесетих година.

- Оно што се у суштини променило јесте да се сада много више користи механизација, а мање физички рад, што и јесте циљ, да се ученици што боље обуче се за рад на машинама и науче да, у свом раду примене савремене технологије - каже Аврамовић. - Моје школовање тих година се заснивало углавном у физичком раду, мотика у руке и копање, садња, сетва... Није било толико пластеника као данас, имали смо један стакленик и бавили се цвећарским и повртарским пословима. Сад се ипак у много већој мери користи механизација, а трактори су нам неизоставни део скоро сваке активности.

По његовим речима, у суштини су смерови мање више слични него ранијих година, а план рада је остао исти. Мењали су се само називи, па је тако некада постојао “техничар сточарске производње”, а данас су они “зоотехничари”. Оно што је новина је смер “техничар хортикултуре”, а у његово време је постојао само “цвећар - вртлар”.

Како нам је рекао Душан Аврамовић, некада су ђаци имали Џепарац од послова које су радили на пракси, јер је постојала ученичка задруга. Долазили су викендима, празницима, на распустима или када нема наставе и добијали су дневницу за тај посао који раде. Сточари су најбоље пролазили, јер се стока мора хранити и појити сваки дан.

- Некада смо имали дежурства и у пет изјутра се почињало са мужом крава, а када се она заврши, ишло се на наставу, али смо били поштеђени испитавања за тај дан - каже организатор практичне наставе, дипломирани ветеринар др Милан Савовић, који је такође бивши ђак Пољопривредне школе. - Мало смо померили праксу, те мужа сада почиње у шест сати ујутру  коју раде три до четири ђака. Договорили смо се са професорима који праве праксу и са директором школе да сваки дан имамо два разреда на пракси,  тако да ће један обављати послове пре подне, а други ће имати поподне за мужу и исхрану животиња.

У оно време није било система за наводњавање “кап по кап”, а данас им он умногоме олакшава посао. Имају и савремену машину за балирање,  која за сат и по времена комплетно заврши посао, а некада су били потребни дани да се то уради.

- Трактори се најчешће обнављају, јер без њих не можемо ништа - каже Душан Аврамовић. -  Наш балир - трактор има виле које подижу терет, утоварају и истоварају бале сена попут виљушкара и цео процес балирања се заврши са два ученика и једним трактористом, а раније су нам требала један или два разреда да се то све одради.

Према његовим речима, у склопу школе, за потребе праксе заступљене су све гране пољопривреде: од биљне производње, ратарског, повртарског, воћарског, виноградарског и хортикултурног дела, до сточарства. Ђаци са наставницима воде рачуна о бројним животиња - магарцима, коњима, кравама музарама и свињама, а имају и аутохтоне врсте мангулице. Осим тога, такозвани “Панонски зоо врт” красе гуске, патке и кокошке са ових поднебља.

И. Миклоши

Пројекат „Приградска насеља - од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.