Praksa u poljoprivrednoj školi važan segment školovanja đaka

Ne treba potceniti apstraktno znanje, ali kada se ono dopuni sa praktičnim radom, dobija se mlad obrazovan čovek sa neograničenim mogućnostima. Školska ekonomija Poljoprivredne škole u Futogu predstavlja neodvojivu celinu ove obrazovne ustanove, jednako važnu za učenike, u obrazovnom smislu, kao poligon praktične nastave, ali i za nastavno osoblje, jer je važna u proizvodnom smislu, kao proizvodni pogon.

U razgovoru sa pomoćnim nastavnikom i nekadašnjim učenikom te škole Dušanom Avramovićem, probali smo da saznamo šta je to što se promenilo u školskoj praksi, otkako je on završio opšti smer Poljoprivrednog tehničara, početkom devedesetih godina.

- Ono što se u suštini promenilo jeste da se sada mnogo više koristi mehanizacija, a manje fizički rad, što i jeste cilj, da se učenici što bolje obuče se za rad na mašinama i nauče da, u svom radu primene savremene tehnologije - kaže Avramović. - Moje školovanje tih godina se zasnivalo uglavnom u fizičkom radu, motika u ruke i kopanje, sadnja, setva... Nije bilo toliko plastenika kao danas, imali smo jedan staklenik i bavili se cvećarskim i povrtarskim poslovima. Sad se ipak u mnogo većoj meri koristi mehanizacija, a traktori su nam neizostavni deo skoro svake aktivnosti.

Po njegovim rečima, u suštini su smerovi manje više slični nego ranijih godina, a plan rada je ostao isti. Menjali su se samo nazivi, pa je tako nekada postojao “tehničar stočarske proizvodnje”, a danas su oni “zootehničari”. Ono što je novina je smer “tehničar hortikulture”, a u njegovo vreme je postojao samo “cvećar - vrtlar”.

Kako nam je rekao Dušan Avramović, nekada su đaci imali Džeparac od poslova koje su radili na praksi, jer je postojala učenička zadruga. Dolazili su vikendima, praznicima, na raspustima ili kada nema nastave i dobijali su dnevnicu za taj posao koji rade. Stočari su najbolje prolazili, jer se stoka mora hraniti i pojiti svaki dan.

- Nekada smo imali dežurstva i u pet izjutra se počinjalo sa mužom krava, a kada se ona završi, išlo se na nastavu, ali smo bili pošteđeni ispitavanja za taj dan - kaže organizator praktične nastave, diplomirani veterinar dr Milan Savović, koji je takođe bivši đak Poljoprivredne škole. - Malo smo pomerili praksu, te muža sada počinje u šest sati ujutru  koju rade tri do četiri đaka. Dogovorili smo se sa profesorima koji prave praksu i sa direktorom škole da svaki dan imamo dva razreda na praksi,  tako da će jedan obavljati poslove pre podne, a drugi će imati popodne za mužu i ishranu životinja.

U ono vreme nije bilo sistema za navodnjavanje “kap po kap”, a danas im on umnogome olakšava posao. Imaju i savremenu mašinu za baliranje,  koja za sat i po vremena kompletno završi posao, a nekada su bili potrebni dani da se to uradi.

- Traktori se najčešće obnavljaju, jer bez njih ne možemo ništa - kaže Dušan Avramović. -  Naš balir - traktor ima vile koje podižu teret, utovaraju i istovaraju bale sena poput viljuškara i ceo proces baliranja se završi sa dva učenika i jednim traktoristom, a ranije su nam trebala jedan ili dva razreda da se to sve odradi.

Prema njegovim rečima, u sklopu škole, za potrebe prakse zastupljene su sve grane poljoprivrede: od biljne proizvodnje, ratarskog, povrtarskog, voćarskog, vinogradarskog i hortikulturnog dela, do stočarstva. Đaci sa nastavnicima vode računa o brojnim životinja - magarcima, konjima, kravama muzarama i svinjama, a imaju i autohtone vrste mangulice. Osim toga, takozvani “Panonski zoo vrt” krase guske, patke i kokoške sa ovih podneblja.

I. Mikloši

Projekat „Prigradska naselja - od osnivanja do budućnosti” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.