Крајишници у Новом Саду обележавају окупацију Дрвара
БАЊАЛУКА: Савез крајишких удружења најавио је да ће 12. септембра у Новом Саду поменом жртвама и пригодним програмом обележити 24 године од окупације Дрвара и тог дела БиХ и на тај начин одговорити на провокацију Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ која је за 13. септембар најавила прославу "ослобођења" Дрвара 1995. године.
Председница савеза, који окупља 15 завичајних удужења западне Крајине, Ранка Срдић Милић рекла је Срни да је оно што намеравају да ураде Хрвати у Дрвару много више од провокације и да ће се Дрварчани, где года да се налазе и њихови земљаци из Кочићеве Крајине, томе супроставити.
Ниједна "повијест" не може оборити историјску чињеницу да је Дрвар, мимо Србије, процентуално најсрпскија територија, рекла је она.
"Сада кажу "ослобођење". Нису Срби сами себе окупирали. Сви ми овде у Савезу смо поносни што не припадамо таквом народу какав је хрватски који иза себе има злочине, логоре и мучилишта Јасеновац, Слану, Паг, Јадовно, Корићно, Гаравице. Све су нас побили и још се дрче", поручила је Милићева.
Она је нагласила да је срамно и нељудски да намеравају да славе они који су уз помоћ својих западних ментора, пре свих Немачке и САД, из Дрвара и западнокрајишких општина протерали и побили толико Срба.
Према њеним речима, немогуће је да оно што је одувек српско буде хрватско и на то Хрвати немају право.
Начелница дрварске општине Душица Рунић позвала је Кантонални одбор ХДЗ у Ливну да одустане од најављене прославе "ослобађања Дрвара", поручивши да је то узнемирило Дрварчане и остале Србе у Ливањском кантону.
Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ позвао је раније становнике Дрвара, Грахова, Гламоча и Петровца да 13. и 14. септембра обуставе саобраћај према Ливну и Бихаћу и онемогуће намере Хрвата да славе у Дрвару, као и намере Владе Унско-санског кантона да изместе мигрантски центар у српско село Медено Поље.
За два месеца 1995. године, на самом крају рата, из Дрвара и још 12 општина западне Крајине, комбинованим акцијама хрватске војске и Армије БиХ, протерано је више од 130.000 људи, а убијено и нестало 1.072.
Након ових злочина потпуно је промењена демографска слика 13 општина западне Крајине. Осуђених за ове масовне злочине нема, преноси портал Vijesti.ba.